Zglobovi i cvorovi statika

Time ste prvo uočili napadnu liniju sile.

Zglobovi i cvorovi statika

Samo treba pažljivo pogledati koliko je ta duž dugačka. Sile F1 obrazuju spreg čiji je smer suprotan krtetanju kazaljke, a sile F2 spreg čiji je smer kao smer kazaljke. Kako su ova dva sprega suprotnog smera, njihov rezultujući spreg će biti jednak nuli ako su im momenti jednaki. Iz te činjenice se može izračunati traženi intenzitet sile.

Mehanika i Elementi Konstrukcija 1

Silu F koja deluje u tački A i silu —F koja deluje u tački B možemo posmatrati kao spreg sila čiji je moment jednak proizvodu intenziteta sile F i rastojanja a između tačaka A i B. Šta smo, u stvari, uradili? Silu F smo paralelno preneli iz tačke A u tačku B. Do sada smo silu prenosili samo duž napadne linije, bez ikakvih posledica. Ali, kada se sila prenosi paralelno, posledica postoji — mora se dodati jedan spreg.

Ovo je važno saznanje koje će nam omogućiti da se uspešno pozabavimo sa sistemom proizvoljnih sila. Dakle, teorema glasi: kada se sila paralelno prenosi iz jedne tačke krutog tela u drugu, mora joj se dodati spreg čiji je moment jednak momentu sile koju prenosimo u odnosu na tačku u koju je prenosimo. Ovaj sistem ćemo redukovati na proizvoljno izabranu tačku u ravni njihovog dejstva, što znači da ćemo svaku silu paralelno preneti u tu tačku.

Pri tome ćemo joj, u skladu sa prethodnom teoremom, dodati odgovarajući spreg. Šta smo time dobili? Dobili smo, umesto sistema proizvoljnih sila, sistem sučeljnih sila i sistem spregova.

Sistem sučeljnih sila možemo zameniti jednom rezultujućom silom koja se naziva glavni vektor FR, a sistem spregova jednim spregom koji se naziva glavni moment Mo. Sada već možemo razmišljati šta se dešava sa telom na koje deluje ovakav sistem sila. Očigledno je da se telo neće obrtati ako je glavni moment jednak nuli. Takođe, ako je glavni vektor jednak nuli, telo se neće translatorno pomerati.

Zglobovi i cvorovi statika

To nas dovodi do analitičkog uslova ravnoteže sistema proizvoljnih ravanskih sila. Napomenimo samo da glavni vektor i rezultanta nisu isti pojmovi zato se i zapisuju na različit način — rezultantu obeležavamo sa malim r, a glavni vektor sa velikim R. Rezultanta kod sistema sučeljnih sila sama zamenjuje dejstvo sistema sila na telo, a glavni vektor čini to isto, ali uz pomoć glavnog momenta. Kod sistema proizvoljnih sila glavni vektor možemo smatrati rezultantom samo ako je glavni moment jednak nuli.

Da bi sistem proizvoljnih ravanskih sila bio u ravnoteži, potrebno je i dovoljno da je algebarski zbir projekcija svih sila tog sistema i na jednu i na drugu koordinatnu osu jednak nuli i da je algebarski zbir momenata tih sila u odnosu na proizvoljno izabranu momentnu tačku u ravni njihovog dejstva jednak nuli.

Prve dve jednačine su nam poznate iz rada sa sistemom sučeljnih sila, a treća, momentna jednačina, poznata je iz vežbi sa momentom sile za tačku. Dakle, ništa posebno novo, osim što su zadaci ozbiljniji i znaju da budu nezgodni, a i pokrivaju daleko veću i opštiju oblast nego sve što smo do sada radili. Primer 1 Homogena greda težine N krajem A je oslonjena na gladak horizontalan pod, a u tački C na glatku ivicu, pri čemu sa podom zaklapa ugao od 30 stepeni.

U datom položaju održava je sila F. Izračunati reakcije veze i intenzitet sile F. Prvo treba ucrtati reakcije veze, vodeći računa o tome da kada je veza ravan, reakcija veze ima pravac normale na ravan, a smer od ravni ka telu, dok kod ivice reakcija veze je normalna na gredu i usmerena od ivice ka gredi.

  • Skica nam pomaže da utvrdimo smer sila u štapovima — setimo se: kod veze štapom znamo pravac sile koji je isti kao i pravac štapa, a smer ne znamo, iako ima slučajeva kada je smer očigledan.
  • Telo na koje deluju spoljašnje sile nazivamo napregnutim opterećenim telom.
  • Pregledom treba uočiti jesu li zglobovi zahvaćeni simetrično. Nadalje, kao jedna od mogućnosti liječenja je i iniciranje hijaluronske kiseline u oboljeli zglob.
  • Artritis kod djece. Nigde, za nju nema mesta.
  • Na sredini grede, u težištu, treba ucrtati vektor težine grede. Treću jednačinu još nismo napisali. Za koju tačku je napisati? Najbolje za tačku A jer za nju sila F i Fa nemaju moment, pa bi u jednačini bila samo jedna nepoznata, sila Fc.

    Dalje nam trebaju kraci sila Q i Fc. Visina h je            odakle se dobija. Like Like. You are commenting using your WordPress. You are commenting using your Google account.

    You are commenting using your Twitter account. You are commenting using your Facebook account. Notify me of new comments via email. Notify me of new posts via email. Skip to content Home Statika. Uvod Statika je deo mehanike, nauke u kojoj proučavamo kretanja materijalnih tela, njihova mehanička uzajamna dejstva i uslove njihovog mirovanja.

    Osnovni pojmovi statike Pojam sa kojim ćemo početi je, naravno, pojam sile. Telo na koje deluju spoljašnje sile nazivamo napregnutim opterećenim telom. Kada na telo deluje više sila, kažemo da na njega deluje sistem sila. U osnovne pojmove statike spadaju i aksiome statike. Aksiome statike Aksioma je naučna istina jasna sama po sebi, koja se ne dokazuje. Aksioma 1. Aksioma 2.

    Prva i druga aksioma imaju posledicu koja je važna u rešavanju zadataka a glasi: Dejstvo date sile na kruto telo ne menja se ako se napadna tačka sile pomeri duž napadne linije sile, a pri t.

    SLIČNI TEKSTOVI