Infekcija zglobova

Virusni artritisi su benigni, prolazni infekcijski artritisi, najčešće izazvani virusom B i C hepatitisa, virusom rubeole, varičele, mononukleoze, adeno, parvo i citomegalovirusima. Gljivični artritis ili mikotična infekcija zgloba može se javiti u sklopu sistemskih gljivičnih oboljenja.

Obično je prolazni i ne dovodi do destruktivnog oštećenja zgloba. Paraziti mogu izazvati infekciju direktnim ulaskom u zglob ili sekundarno, putem imunskuh kompleksa. Najčešće je u pitanju ehinokokoza, trihinoza ili toksoplazmoza. Infekcijski artritis se dijagnostikuje na osnovu izolovanja uzročnika iz sinovijske tečnosti samog zgloba. Ubrzana sedimentacija eritrocita, pozitivan CRP, leukocitoza, kao i ostali parametri akutne faze zapaljenja su nespecifični, ali mogu da nas upute na sumnju o infekciji.

Kod virusnog artritisa registruje se limfocitoza, a kod parazitarnog eozinofilija. Za postavljanje dijagnoze od značaja je i registrovanje primarnog infektivnog žarišta ili sistemske infekcije. Radiološki pregled zgloba u početku je nespecifičan, ali već posle nedelje trajanja i ne lečenja bolesti, javljaju se destruktivne promene u zglobu. Kao savremenije i preciznije tehnike u dijagnostici koriste se ultrazvuk zgloba UZ, kompjuterizovana tomografija CT, scintigrafija i magnetna rezonanca MRI.

Kod bakterijskog artritisa primenjuje se dvojna ili trojna antibiotska terapija po antibiogramu intravenska, intramuskularna i oralna, u trajanju od najmanje mesec dana, pa do 3 meseca. Drenaža zgloba vrši se punkcijom ili u vidu hiruške drenaže, ponekad i svakodnevno. Kod tuberkuloznog artritisa primenjuje se kombinacija tuberkulostatskih lekova u trajanju od najmanje 3, pa do 6 meseci.

Virusni artritisi su prolazni i zahtevaju samo simptomatsko lečenje- antireumatici i polivitaminska terapija.

Infekcija zglobova

U lečenju gljivičnih artritisa primenjuju se antimikotici, kao i lekovi protiv parazita u kombinaciji sa kortikosteroidima, u lečenju parazitarnih infekcija.

Sign in. Log into your account. Vaše korisničko ime. Vaša lozinka. Reumatoidne bolesti se karakterišu upalom crvenilo, toplota, oticanje, bol i gubitkom funkcije jedne ili više vezivnih ili potpornih struktura u organizmu. Naročito pogađa: zglobove, tetive, ligamente, kosti i mišiće. Česti simptomi su bol, oticanje i ukočenost. Neka oboljenja zahvataju i unutrašnje organe. Postoji preko reumatskih oboljenja. Mnogi ljudi koriste reč artritis da bi označili reumatsko oboljenje.

Ipak, artritis doslovno znači upala zglobova. Mnogo različitih vrsta artritisa čine samo deo reumatskih oboljenja. Neka reumatska oboljenja pogađaju vezivna tkiva, druga su autoimuna javljaju se kada imuni sistem krene sam da napada ćelije organizma, jer ih doživi kao strane ćelije.

Naučnici izučavaju faktore rizika koji povećavaju mogućnost za nastanak reumatskih oboljenja. Nasledno slaba hrskavica ili ponovljene povrede zgloba povećavaju rizik za nastanak osteoartritisa.

  • Neki vidovi ove terapije mogu da deluju interaktivno sa konvencionalnim lekovima.
  • Ako je upala prisutna u srčanoj ovojnici perikarditis izvesna količina tečnosti može da se nakuplja oko srca, ali obično ne daje simptome i resorbuje se spontano.
  • Mobing, prepoznavanje je početak rešenja.
  • Nakupine bijelih krvnih stanica u području ozljede ili infekcije uzrokuju upalni proces na dotičnim mjestima.
  • Žene češće podležu lupusu, reumatoidnom artritisu, fibromialgiji. Ovo ukazuje da hormoni potencijalno imaju uticaj u nastanku bolesti. A.

    SLIČNI TEKSTOVI