EULAR report, part 1 iz Ultrazvučno se definiše sinovijalna debljina i način pojavljivanja, kao i veličina efuzije i u zaključku preporučuje artrosonografija kao metoda izbora za prepoznavanje i definisanje sinovijalne inflamacije.
Danas se koristi i power Doppler sonografija za detekciju vaskularizacije u sinovijalnom tkivu, kao i za kontrolu redukcije sinovijalne perfuzije nakon intraartikularne kortikosteroidne injekcije. Artrosonografija treba da postane rutinska i fundamentalna dijagnostička metoda u radu reumatologa, koja bi pomogla kako u dijagnostici, tako i u terapiji, asistirajući pri aplikaciji intraartikularnih injekcija. Kvalitet ultrazvučnog pregleda uvek zavisi od tehničke opreme i od individualnih tkivnih karakteristika bolesnika, kao i od iskustva lekara.
Standardizacija tehnika i profesionalno znanje znače i kvalitetan pregled. Dostupnost i niska cena, neinvazivnost, brz i precizan prikaz kako normalnih, tako i patoloških mekotkivnih struktura, kao i mogućnost čestih ponavljanja pregleda su prednosti artrosonografije koje je izdvajaju od drugih metoda vizualizacije.
Radiološke metode, koje uz klinička obeležja, čine, još uvek, u mnogim ordinacjama osnovu za postavljanje dijagnoze nedovoljno su senzitivni da prikažu progresiju bolesti. Na osnovu radiografskog nalaza kolena osteoartroza može biti stepenovana prema Kallgren-Lawrence-ovom skoru od Radiografija dozvoljava merenje promena zglobnog prostora u širini, ali ne dozvoljava detekciju ranih strukturalnih promena, niti je to prikladan način praćenja progresije artroze u svakodnevnoj praksi.
Nesklad između radiografskog nalaza u osteoartrozi i događaja u bolnom kolenu u opštoj populaciji su odavno prepoznata i dobro dokumentovana.
Radiografski osteoartroza se može pokazati i kod asimtomatskih članova opšte populacije, nasuprot iskustvenom bolnom zglobu udruženom sa nestabilnošću kod klasičnih modela bolesti. Uprkos neskladu, bolesnici sa teškom radiološkom bolešću imaju ipak veću prevalencu bola od onih sa manje žestokom radiološkom bolešću. Ovo sugeriše da postoji udruženost između strukturalnih markera bolesti i oboljevanja. Promena širine zglobnog prostora se sporo odvija, pa je za njenu procenu upotrebom x zraka potrebno godinu ili dve, za koje vreme zglobno oštećenje znatno progredira.
Kada je radiološka dijagnoza postavljena već je nastala značajna zglobna destrukcija.
Konvencionalna radiografija i kompjuterizovana tomografija su metode bez mogućnosti direktne vizualizacije zglobne hrskavice, suženje zglobnog prostora je samo indirektan znak zglobne destrukcije, nema evaluacije ranih promena na hrskavici. Mnogo objektivniji prikaz inflamatornih događanja u artrozi mogu biti pribavljene pomoću tehnika kao što su nuklearna magnetna rezonanca, artroskopija ili pregled ultrazvukom artrosonografija. Nuklearna magnetna rezonanca Magnetic resonance imaging - MRI obezbeđuje direktne informacije o promenama u različitim tkivima zglaba, stoga je danas prikaladna za osteoartrozu.
Zahvaljujući svom superiornom mekotkivnom kontrastu idealna je tehnika za prikazivanje normalne artikularne hrskavice i njenih lezija, odlično prezentujući fisure, defekte koji zahvataju čitavu debljinu hrskavice, kao i signalne promene na preostaloj hrskavici.
Nuklearna magnetna rezonanca je neosporna metoda za detekciju sinovitisa u artrozi, ali je njena upotreba limitirana visokom cenim pregleda. Metoda direktne vizualizacije zglobne hrskavice je artrografija i artroskopija, koje se ređe koriste u kliničkoj praksi zbog svoje invazivnosti i ograničenih indikacija. Kod osteoartrita nikada ne postoje pozitivni parametri inflamacije, kao što je ubrzanje sedimentacije eritrocita i povećane vrednosti CRP-a, ali je moguće stepen destruktivnih i inflamatornih promena pratiti koncentracijom biomarkera metaboličke aktivnosti hrskavičnog, sinovijalnog i koštanog tkiva u krvi i urinu.
Biomarkeri biohemijski markeri su molekuli ili fragmenti matriksa vezivnog tkiva koji se otpuštaju u biološke fluide krv, urin, sinovijalna tečnost za vreme procesa tkivnog metabolizma i mogu se meriti immunoassay metodom.
Reumatoidni artritis - PLIVAzdravlje
Danas se razvijaju potencijalno specifični biohemijski markeri koji reflektuju kvantitativne i dinamičke promene u remodelovanju zglobnog tkiva, kako reparirajuće, tako i degenerativne. Između različitih potencijalno kliničkih koristi biomarkera, njihova sposobnost da predvide progresiju bolesti u osteoartrozi je značajna, jer je kliničko i radiološko predviđanje siromašno i limitirano u savremenim dostupnim istraživanjima. Metaboličke promene u zglobnom tkivu kod artroza uzrokuju promene i u sintezi i u degradaciji molekula matriksa koji se otpuštaju kao fragmenti u zglobnu tečnost, krv i urin gde mogu biti detektovani.
Biomarkeri mogu biti komplementarni sa imaging tehnikama u praćenju progresije bolesti. Preporučuje se merenje i istovremeno praćenje nekoliko markera hrskavice, kosti i sinovijalnog metabolizma, jer udruženost markera reflektuje metabolizam sva tri tkiva dajući bolju sliku patofizioloških promena u osteoartrozi.
Kolagen tip II i nekolageni proteini predstavljaju biomarkere metabolizma hrskavičnog tkiva. Biomarkeri hrskavičnog metabolizma se dele na pokazatelje hrskavičnog stvaranja i pokazatelje hrskavične razgradnje. U osnovi oštećenja hrskavice je degradacija kolagena tip II, najznačajnije komponente hrskavičnog tkiva. Tip II kolagen je protein koji ima strukturu visoko homolognu kolagenu tip I ima trostruku helikoidnu srukturu sa kratkim telopeptidima na oba kraja, takozvanim N i C telopeptidama i kao i on sintetiše se u proformi.
Pri degradaciji ekstracelularnog matriksa hrskavice fragmenti kolagena tip II se mogu naći u serumu i urinu, a njihove izmerene koncentracije mogu biti pokazatelji kataboličnih promena u hrskavici. Degradacija tip II kolagena povlači za sobom različite enzimske procese uključujući primarno kolagenaze, koje prijanjaju i seku trostruki heliksni region tip II na pojedinačnom mestu između i , stvarajući dva fragmenta.
Koriste se antitela koja prepoznaju bilo koji od dva neo-epitopa nastala pod dejstvom kolagenaza u trostrukom helix području.
OSTEOARTRITIS – SAVREMENA DIJAGNOSTIKA I TERAPIJA
Zna se da povećeni nivoi urinarnog CTX-II i hijaluronske kiseline predviđaju radiološku progresiju u osteoartritisu kuka, kao i da pacijenti sa ranim RA nakon tromesečne bazične terapije imaju smanjenje urinarnog CTX-II. Jednokratno merenje hijaluronske kiseline u serumu ili promene u urinu za kratko vreme u nivou CTX-II mogu identifikovati bolesnike sa visokim rizikom za progresiju steoartritisa. Nekolageni proteinski marker sinovitisa je hijaluronat hijaluronoska koselina, visokomolekularni glikozoaminoglikan.
U kompleksu sa ostalim proteinima hijaluronat obezbeđuje viskoznost sinovijalnoj tečnosti, štiti hrskavicu od gubitka proteoglikana i sprečava migraciju zapaljenskih ćelija u zglobni prostor. Preporučeno je nekoliko markera za procenu sinovitisa u osteoartritisu i reumatoidnom artritisu RA. Pokazano je da je glucosyl-galactosyl pyridi.
