Efuzije fasetnih zglobova

Ovakvi poremeaji ee prate oteenja okcipitalnog renja nedominantne hemisfere. Vizuelne iluzije predstavljaju izmenjeni doivljaj oblika metamorfopsija, veliine, boje ili kretanja objekta: predmeti mogu da budu ogromni makropsija ili premali mikropsija, mogu da se ispolje kao dve ili vie kopija poliopsija, iskrivljeni ili izuvijani, predaleki ili prostorno izokrenuti, mogu da budu vieni kao pokretne slike ili da se ponavljaju palinopsija.

Postoje dva tipa vidnih halucinacija: elementarne koje se sastoje od pojedinanih ili multiplih svetlaca, obojenih taaka, zvezdi, krugova ili drugih geometrijskih oblika, koji su ili stacionarni ili se kreu, i sloene koje se javljaju kao www.

Uzroci ovih poremeaja su najee lokalizovani blizu okcipitalnog pola za elementarne, a put napred ka temporalnom renju za sloene vidne halucinacije.

Tabela Shematski prikaz tri osnovna prefrontalna sindroma Orbitofrontalni sindrom Sindrom konveksiteta frontalnog renja Medijalni frontalni sindrom Dezinhibicija ponaanja Apatija Smanjenje spontanih pokreta Oteeno rasuivanje Indiferentnost Inkontinencija Emocionalna labilnost Poremeano apstraktno miljenje Siromana govorna produkcija www. Lateralni A i medijalni B izgled i organizacija hemisfera Slika Shematski prikaz a lateralne povrine frontalnog renja, b medijalne povrine frontalnog renja, c orbitofrontalne povrine frontalnog renja uoiti anatomsku bliskost sa olfaktivnih bulbusima i traktusima i d vanih centara u frontalnom renju 1 precentralni girus ili primarna motorna kora, 2 Brocin centar za govor, 3 deo suplementarne motorne areje od znaaja za okretanje glave i usmeravanje pogleda na suprotnu stranu, 4 prefrontalna kora, i 5 paracentralni lobus u kome se delom nalazi centar za kortikalnu inhibiciju pranjenja mokrane beike i creva Slika Topografska reprezentacija delova tela u motornoj kori Slika Shematski prikaz a lateralnog izgleda parijetalnog renja i b vanih centara 1 postcentralni girus, 2 supramarginalni i angularni girusi Slika Prikaz a lateralne povrine temporalnog renja, b koronalnog preseka temporalnog renja i c njegove donje povrine Slika Prikaz a lateralne i b medijalne povrine okcipitalnog renja www.

Sutinu afazija ini prekid u dvosmernom procesu prelaska miljenja u jezik izraavanje i jezika u miljenje razumevanje. Anatomska osnova Jezike funkcije su predstavljene u centralnoj oblasti oko Sylvijeve fisure dominantne hemisfere najee leva, u zoni vaskularizacije srednje modane arterije Slika Prijem jezikih simbola odigrava se preko akustikog puta i auditivne kore.

Wernickeovo polje u kaudalnom delu gornje temporalne vijuge i donjem parijetalnom renjiu, uestvuje u obradi i razumevanju jezikih simbola tzv.

Efuzije fasetnih zglobova

Brocino polje u kaudalnom delu donje frontalne vijuge pokree artikulacione programe programe za govor za pokrete govornih organa larinks, nepce i jezik tzv. Fasciculus arcuatus spaja receptivni pol govorne oblasti leve hemisfere Wernickeovo polje sa egzekutivnim ili motornim polom Brokino polje u integrisanu funkcionalnu celinu. Prilikom itanja angaovan je okcipitalni korteks i angularni girus, ija je funkcija povezivanje pisanih znakova jezika, grafema, sa njihovim govornim korelatom, fonemom.

Pisanje poiva na aktivaciji motornih programa za ruku u premotornoj kori. U organizaciji jezikih funkcija posredno uestvuju i supkortikalne strukture: talamus i strijatum supkortikalne afazije.

Efuzije fasetnih zglobova

Etiologija afazija www. Afazija je stoga, uobiajen sindrom leve hemisfere kod denjaka, ali i kod levorukih osoba. Najei uzroci afazija su ishemiki ili hemoragiki modani udari, trauma, tumori, encefalitisi i degenerativne demencije Alzheimerova bolest i frontotemporalne demencije.

Neurologija - Nova Knjiga

Simptomi afazije Mutizam je potpuni gubitak moi govora. Razlikuje se afaziki i neafaziki mutizam. Prvi je posledica teke, globalne afazije, a drugi anartrije, akinetskog mutizma, neuroze i oboljenja larinksa i farinksa. Bolesnik sa afazikim mutizmom, za razliku od bolesnika sa neafazikim mutizmom, ima tekoe sa razumevanjem govora i pisanjem disgrafija.

Anomija je nemogunost imenovanja predmeta, osoba i pojmova. U spontanom govoru se reflektuje kroz pauze usled tekoa u nalaenju rei fenomen "na vrhu jezika" i "zaobilaznom" strategijom opisa u pokuaju da se iskae znaenje pojedinanih rei.

Efuzije fasetnih zglobova

Parafazije, dominantni simptom afazija, nastaju usled pogrenog izbora glasova fonema ili rei, to za rezultat ima netanu upotrebu rei. Razlikujemo fonemske ili literarne parafazije koje nastaju supstitucijom jednog glasa drugim, pogrenim npr.

Zamena jedne rei drugom, pogrenom, naziva se verbalnom parafazijom npr. Neologizmi su niz fonema bez ikakvog znaenja, koji po formi odgovara reima npr. U ekstremnom sluaju tzv. Takav govor ne prenosi znaenja, odnosno gubi semantiku vrednost. Perseveracije su neadekvatno ponavljanje reenica, rei ili fonema, dok eholalija oznaava ponavljanje fragmenata reenica ili rei izgovorenih od drugih osoba. Diferencij.

SLIČNI TEKSTOVI