Ukazujući na ovu ravnotežu koja obezbeđuje da hrskavica normalno funkcioniše, a samim tim i ukupan zglobni sklop, prof. Tokom dugog niza godina, ta ravnoteža se zaista i održava, ali ponekad biva poremećena u srednjem životnom dobu - u starijim godinama relativno često - i sposobnost obnavljanja hrskavice počinje da slabi.
Onog trenutka kad ćelije hrskavice više ne mogu da nadoknade svakodnevna oštećenja, prestaje njena normalna funkcija. Ona se tanji, gubi glatkoću, postaje hrapava i gruba. Zglobnu hrskavicu grade specijalna kolagena vlakna. Kao majušne opruge, ova vlakna izlaze iz kosti ispod hrskavice, zatim se pružaju naviše prema njenoj površini, povijaju se poput potkovice i u svom središnjem delu se horizontalno pružaju duž površine hrskavice, a zatim se ponovo pružaju nadole i svojim drugim krajem ulaze u kost.
Pod silinom mehaničkih udara koji se svakodnevno dešavaju i po više hiljada puta, neka od tih vlakana pucaju i kidaju se. Ali, ćelije hrskavice, hondrociti, sposobne su da pokidana vlakna razgrade i da ih uklone iz hrskavice; umesto njih, stvaraju nova vlakna, pa se na taj način hrskavica obnavlja.
Hondrociti se većinom nalaze pri bazi hrskavice, blizu kosti. Dok god su te ćelije sposobne da ponovo stvaraju ono što je pokidano, istovremeno uklanjanjući pokidana vlakna, hrskavica je normalna, u dobrom je stanju i sposobna da obavlja svoj zadatak ublaživača udaraca. Ima više razloga za remećenje ravnoteže u naizmeničnom procesu oštećenja i obnavljanja hrskavice.
Kao prvi, prof. To se često dešava u profesionalnom bavljenju sportom, ili na radnim mestima koja zahtevaju obavljanje teških fizičkih poslova, posebno na mašinama koje proizvode velike vibracije. Pojačano opterećenje zglobova nastaje i kod velikih povreda, na primer kod preloma kostiju u blizini zgloba, pri čemu se na mestu povređenog zgloba osteoartritis razvija mnogo brže nego na nepovređivanim zglobovima. Zglobnu hrskavicu pojačano opterećuje i preterana telesna težina, odnosno višak tereta koji trpe kolena i kukovi gojaznih osoba.
U takvim slučajevima je opterećen samo deo površine hrskavice. Teret tela ne pada na kompletnu površinu kolena, nego na deo te površine, koja trpi kompletno opterećenje i oštećuje se toliko da više ne može da se obnovi.
Drugi razlog slabljenja funkcije hondrocita jeste starenje. Kao što i druga telesna tkiva vremenom gube svoju idealnu funkciju, i ćelije hrskavice u čovekovom starijem životnom dobu gube sposobnost da to tkivo obnavljaju kao u mladosti, što doprinosi razvoju osteoartritisa.
Zglob se, međutim, oštećuje i ako se ne upotrebljava, uprkos tome što je tada pošteđen stalnog mehaničkog kidanja. Zbog specifičnog načina na koji se hrani tkivo hrskavice, duže mirovanje, odnosno nepokretnost u periodu od više nedelja, na primer, takođe nepovoljno deluje na zdravlje zgloba. Svako telesno tkivo se obnavlja, čak i ako se ne upotrebljava preterano ili se minimalno upotrebljava.
I hondrocitima je, kao i svim drugim živim ćelijama, neophodno snabdevanje kiseonikom i hranljivim materijama, ali je hrskavica specifično, specijalizovano potporno tkivo koje nema krvne i limfne sudove, i bez nerava je.
Za razliku od velike većine drugih tkiva koja se nutrijentima snabdevaju putem krvnih sudova, hrskavica do hrane i kiseonika dolazi na poseban način. Oko hondrocita se nalazi velika količina tečnosti koja, na poseban način, istovremeno služi da prima raspadne proizvode metabolizma i da ćelije hrskavice snabdeva hranljivim materijama i kiseonikom. Prilikom pritiska kosti o kost, kad se oslonimo na koleno, na primer, hrskavica je pod pritiskom,.
