Degeneracija zglobova

dr Damjanov objašnjava da tkivo hrskavice veže veliku količinu vode, pa liči na veoma tvrd sunđer natopljen vodom. Oko hondrocita se nalazi velika količina tečnosti koja, na poseban način, istovremeno služi da prima raspadne proizvode metabolizma i da ćelije hrskavice snabdeva hranljivim materijama i kiseonikom. Prilikom pritiska kosti o kost, kad se oslonimo na koleno, na primer, hrskavica je pod pritiskom, i tečnost iz nje, kao iz stisnutog sunđera, izlazi u okolinu i meša se sa tečnostima iz okolnih tkiva do kojih krvni sudovi dospevaju.

Upravo tu dolazi do specifične razmene materija - razblaživanja štetnih produkata metabolizma koji izlaze u okolinu, a upijanja određene količine kiseonika i hranljivih materija.

U trenutku kad pritisak kosti o kost popusti kad, na primer, pri podizanju noge potkolenica visi na natkolenici, stvara se negativan pritisak i hrskavica usisava tečnost. Bez pokreta, bez određenog fiziološkog stepena upotrebe zglobova, bez stalne promene pritiska, stalnog istiskivanja i usisavanja vode, nema ni pravilne razmene materija koja ćelijama hrskavice obezbeđuje ishranu i normalno funkcionisanje.

Zanimljivo je, dodaje prof. Damjanov, da ćelije hrskavice, hondrociti, koje su jedini njen živi deo, čine svega 3 odsto tkiva hrskavice, a imaju zadatak da stvaraju i obnavljaju preostalih 97 odsto tog tkiva. Takođe, to su ćelije s najdužim životnim ciklusom u organizmu, slično nervnim i mišićnim ćelijama. Promene koje dovode do osteoartritisa počinju da se javljaju sa poremećajem ravnoteže u oštećivanju i obnavljaju hrskavice. Ukoliko se kolagena vlakna, nakon kidanja, više ne obnavljaju u dovoljnoj meri, ona ostaju da štrče, i ranije glatka površina hrskavice počinje da liči na kratko podšišanu kosu.

Razmekšana hrskavica više nije sposobna da amortizuje udarce i ponaša se kao iskidani sunđer - niti se posle udarca vraća u prvobitni položaj, niti pravilno razmenjuje tečnost sa okolinom. Sa daljom mehaničkom upotrebom zgloba počinju da se otkidaju celi komadi hrskavice, kost postepeno ogoljava i zglobne kosti se međusobno direktno taru.

Svakodnevno grubo trenje podstiče kosti da zadebljavaju i da stvaraju višak koštane mase, takozvane osteofite. Kost počinje da jača i buja da bi mogla da trpi pojačano opterećenje, ali ta zaštita se pretvara u svoju suprotnost i kasnije dodatno oštećuje zglob. Zbog pojave osteofita, zglob više nije idealno gladak i višak kosti počinje da kida okolna meka tkiva. Budući da se višak kosti javlja po celom rubu zgloba, zglob se ograničeno pokreće jer mu nabujala kost smeta, te počinje da zapinje pri pokretu.

Višak kosti mehanički kida takozvani sinovijski omotač zgloba pa, usled tog oštećenja, dolazi do upale sinovije. U toku upale se oslobađaju izvesni enzimi koji razgrađuju sva okolna tkiva i tako se dodatno razgrađuju i sinovijski omotač, i kost i hrskavica; ujedno, u sinovijskom omotaču se stvaraju materije koje podstiču njegovo bujanje i, umesto da je sinovija fin i tanak sloj, ona zadebljava i proizvodi višak sinovijske tečnosti.

Umesto da se stišava, zapaljenski proces biva sve burniji, a ukupno oštećenje zgloba napreduje pa zglob može da postane toliko bolan da čak više ne može da se normalno koristi.

Degeneracija zglobova

dr Damjanov naglašava da to posebno važi za kukove i kolena, zglobove koje osteoartritis može najviše da ošteti. Dovoljno pravilnog kretanja, rekreativno bavljenje sportom, umeren rad bez preteranog mehaničkog opterećenja zglobova, jaki mišići i normalna telesna težina jesu najbolja preventiva za preranu pojavu ili ubrzan razvoj osteoartritisa.

Budući da nema specifične ishrane koja može da spreči njen razvoj, uobičajen zdrav jelovnik bogat voćem i povrćem, uz umereno korišćenje posnih mesa, pomoći će da se održava dobro zdravlje i normalna telesna težina. To će indirektno pomoći u sprečavanju nastanka osteoartritisa. Ukoliko se bolest ipak pojavi, treba je što ranije otkriti i blagovremeno i uporno lečiti. Bolest se otkriva na osnovu podataka o tegobama koje ima bolesnik, zatim pregledom bolesnika i snimanjem zglobova.

U ranom otkrivanju osteoartritisa može da pomogne pregled zglobova snimanje ultrazvukom i pregled magnetnom rezonancijom koji je mnogo skuplji od pregleda ultrazvukom. Snimanje zglobova rentgenom može da potvrdi dijagnozu osteoartritisa, ali ne pomaže u ranom otkrivanju bolesti zato što se promene vidljive rentgenom javljaju kasno, u poodmakloj fazi bolesti.

Ne postoje ni rutinski laboratorijski nalazi koji mogu specifično da ukažu na osteoarthritis pa se laboratorijsko ispitivanje koristi samo ako se sumnja na neku drugu bolest zglobova, na artritis na primer.

Lečenje osteoartritisa sastoji se od opštih mera, primene lekova, fizijatrijskog i hirurškog lečenja. Opšte mere u lečenju ove bolesti uključuju upoznavanje obolelog sa prirodom bolesti, kao i promene u svakodnevnom životu koje mogu da pomognu u lečenju. Gojazne žene imaju četiri puta veći rizik, a gojazni muškarci pet puta veći rizik da obole od osteoartritisa kolena u odnosu na osobe sa normalnom telesnom masom, pa je smanjenje prekomerne telesne mase važna mera rasterećenja zglobova i lečenja osteoartritisa.

Redovno fizičko vežbanje i jačanje mišića povećava obim pokreta i stabilizuje zglobove. Pomagala pri hodu štap, štake ili šetalice smanjuju bol pri kretanju i daju obolelom osećaj sigurnosti. U lečenju osteoartritisa koristi se veliki broj različitih lekova, što ukazuje da ne postoji jedan ili nekoliko lekova čijim uspehom u lečenju smo zadovoljni, kaže prof. Lekovi koji smanjuju bol se u osteoartritisu primenjuju po potrebi, u najkraćem neophodnom vremenu i u najmanjoj neophodnoj efikasnoj dozi.

Paracetamol u osteoartritisu smanjuje bol bolje od placeba, ali ne utiče .

SLIČNI TEKSTOVI