Prepoznajte Artrozu na vrijeme
Sam zglob ima sinovijalnu podlogu synovium koja krije sinovijalnu tečnost u zglobnom prostoru koji podmazuje zglobne površine i deluje kao amortizer.
Spoljna kapsula obezbeđuje zglob. Hrskavica je fleksibilno vezivno tkivo. Ćelije hrskavice poznate su kao hondroblasti koji proizvode i otpuštaju velike količine različitih supstanci, poput kolagena, u ekstracelularnu matricu. Ova matrica je odgovorna za karateristike hrskavice, odnosno njenu snagu i fleksibilnost. Ponekad su hondroblasti zarobljeni u matrici, pa se nazivaju hondrocitima.
Reumatologija - Artroza šaka - Dijagnostika i lečenje
Hrskavica se stalno haba. Ćelije hrskavice, međutim, stalno popunjavaju matricu hrskavice i stoga zadržavaju integritet hrskavice. Sa godinama, sposobnost da se dopuni bilo koje tkivo se smanjuje, ali ne prestaje u potpunosti. Čak i kod mlađih ljudi, sposobnost tela da dopuni tkivo je ograničena vremenom. Ako postoji konstantno i prekomerno habanje zglobne hrskavice koje prevazilazi vreme punjenja, onda će hrskavica erodirati. To je razlog zbog kojeg se artroza češće vidi kod starijih ljudi i to kod onih koji su veoma aktivni.
Postoje i drugi faktori koji dodatno komplikuju ovo stanje: na primer zapaljenski medijatori koji utiču na normalnu regeneraciju hrskavice, iako uopšte nema zapaljenja zgloba, ili ga ima jako malo. Slično tome, ako postoji neka skrivena bolest koja usporava ili zaustavlja aktivnost ćelija hrskavice, hrskavica će se na kraju istrošiti. Kako slabe, delovi hrskavice se lome i plutaju unaokolo u prostoru zgloba.
Koštano tkivo je sada izloženo istom habanju kao i hrskavica zgloba, pa zbog toga više nema fleksibilnosti i regenerativne sposobnosti. Vremenom se situacija pogoršava i novonastalo stanje se naziva osteoartritis. Simptomi artroze se javljaju veoma sporo. U ranim fazama erozije hrskavice nema simptoma. Štaviše, ovo je degenerativno, a ne inflamatorno stanje zgloba i stoga može proći neprimećeno dugo vremena. Kada simptomi počnu onda, se postepeno pogoršavaju tokom dužeg vremenskog perioda.
Bol se obično javlja samo u pogođenom zglobu. Može se pogoršavati tokom i nakon kretanja tog pogođenog zgloba.
U blažim slučajevima, bol ne postoji sve dok se osoba ne pomera, a traje kratko nakon pokreta. Odmor često ublažava bol. U nekim slučajevima, pritisak na kožu preko zgloba će izazivati bol. Ova osetljivost zgloba obično nije praćena otokom, kao što je slučaj kod zapaljenskih uzroka bolova u zglobovima, poput reumatodnog artritisa. Još jedan uobičajeni simptom je ukočenost zglobova. Najizraženiji je nakon buđenja ujutro ili dugih perioda neaktivnosti.
Pokretanje može olakšati ovaj osećaj, ali prekomerno kretanje će na kraju dovesti do bola. Ukočenost se naglo pogoršava s vremenom kako stanje napreduje. Čak i kada se ukočenost smanji, normalni domet kretanja možda neće biti isti. Ovaj gubitak fleksibilnosti otežava osećaj pokretljivosti tokom vremena. Ponekad se dešava da zglobovi ispuštaju zvukove poput škripanja, naročito kada se stanje pogoršava.
Ponekad zvuk liči na škljocanje klik, u zavisnosti od zgloba koji je pogođen. Normalno je da se pokretni delovi hrskavice oba kraja kosti trljaju jedna o drugu do određene mere. Pošto je hrskavica vrlo glatka i dobro podmazana sinovijalnom tečnošću, onda nema nikakvih zvukova. Veći zglobovi, poput kolena, vremenom postanu tvrdi na dodir. Izrasline na kostima, poznate kao okoštavanje, formiraju se tokom vremena.
Mogu se osećati preko kože kao abnormalne i tvrde grudvice. Ovo su kasne karakteristike bolesti. Artroza se če.
