Generalno, telo ne može da regeneriše hrskavicu. Artroza je neizlečiva bolest, ali se svakako može kontrolisati i usporiti.

Za dug i aktivan život uz artrozu, od presudne je važnosti rano otkrivanje bolesti i određivanje terapije. Dakle, primarni cilj lečenja je sprečavanje daljeg oštećenja hrskavice, odnosno usporavanje degenerativnih promena.

Plan lečenja mora se odrediti prema mestu i veličini oštećenja hrskavice i individualnim potrebama svakog pacijenta.

Gonoartroza je artroza kolena. Degenerativne promene uslovljavaju stvaranje osteofita i propadanje hrskavice, štop uzrokuje smanjenu pokretljivost zgloba kolena i bol. Gojaznost je jedan od najčešćih uzroka za razvoj gonoartroze. Pored gojaznosti, kao mogući uzročnici označavaju se genetska predispozicija, prethodne povrede i udružene bolesti najčešće metabolizma i hormonalni disbalans.

Rani znak gonoartroze je bol u kolenu prilikom silaženja niz stepenice. Drugi najčešći oblik, pored gonoartroze, je koksartroza, odnosno artroza kuka.

Najsigurniji simptom ove bolesti je bol u kuku prilikom hoda, a kasnije i u stanju mirovanja. Lečenje koksartroze se sastoji u lekovima, suplementima za zglobove, fizikalnoj terapiji, a ako ništa ne pruži vidljive efekte i osetno olakšanje, pristupa se operaciji. Prvi simptomi su mali otoci na prstima, koji mogu biti prisutni mesecima, a da ih pacijent uopšte i ne primeti. U ranoj fazi bolesti, bolovi su retka pojava. U fazi stvaranja osteofita zglob je bolan, lagano crven i otečen.

Tada postaje jasno da nešto nije u redu sa motorikom šake, jer je otežana i ograničena pokretljivost prstiju. U zavisnosti od toga koji su zglobovi zahvaćeni, distalni bliže noktu ili proksimalni srednji, artroza šake nosi ima termina.

Primenjuje se medikamentozna terapija  u zavisnosti od inteziteta tegoba i od strane lekara procenjenog objektivnog nalaza.

U fazi bolova savetuju se lekovi koji ublažavaju simptome bola uz lokalnu primenu krioterapije aplikacija leda i lokalnih antireumatskih gelova. To su analgetici Paracetamol, zatim nesteroidni antireumatici npr: Brufen, Dikofenak, naproksen i sl. Ukoliko ste već pre dolaska kod lekara započeli korišćenje nekog od ovih lekova, važno je naglasiti  da ne treba uzimati više njih istovremeno već se opredeliti za jedan lek. Savetuje se obavezno korišćenje lekova za zaštitu organa za varenje dok se upotrebljavaju antireumatici npr Nolpaza, Pepticaid, Controloc, Omeprol i sl.

Da li u lečenju pomaže fizikalna terapija i koje se terapije primenjuju u Euromediku? Fizikalna terapija je sastavni i najznačajniji deo lečenja u cilju smanjenja tegoba i poboljšanja funkcionalnog stanja.

Primenjuju se različiti oblici fizikalne terapije: elektroterapija, ultrazvučna terapija, magnetoterapija, laseroterapija i kineziterapija. Savetuje se obnavljanje fizikalne terapije najmanje dva puta godišnje, u trajanju od 20 dana, a u zavisnosti od stanja i lekarske procene moguće i više puta.

Artroza i druge degenerativne promene na zglobovima | Artfizio

Pored primene fizikalne terapije, bolesnik se edukuje za sprovođenje odgovarajućih vežbi kod kuće. Prema intenzitetu, varira od nelagodnosti preko umerenog bola koji izaziva osetljivost samo kod određenih pokreta, do vrlo ozbiljnog  stanja gde su i limitirani pokreti veoma bolni. Može biti akutan i hroničan.

Bol u zglobovima je retko kad urgentan. Većina slučajeva umerenog bola se uspešno sanira kod kuće. Uzroci koji dovode do bolnih stanja i upala zglobova su mnogobrojni, počevši od naslednih faktora rizika, preko povećane telesne mase, povreda sa istezanjem tetiva i ligamenata, bakterijskih i virusnih upala, gihta, hormonskih i metaboličkih poremećaja, autoimunih, odnosno reumatskih oboljenja, teških bolesti i onih na neki način najraširenijih i možda najbenignijih, takozvanih degenerativnih oboljenja zglobova.

Artroza je progresivno-degenerativna bolest koja obično zahvata jedan zglob, a ponekad i više zglobova. Reč je o promenama u koštano-hrskavičnom tkivu praćenih bolom, ali bez upala karakterističnih za reumatska, autoimuna oboljenja. Najčešće su zahvaćeni noseći zglobovi, te se javlja artroza kolena, kukova i kičmenog stuba, mada ni zglobovi šake i prstiju nisu pošteđeni.

Hrskavica ovih zglobova je oštećena, prostor unutar zgloba je smanjen, a količina zglobne tečnosti je ili smanjena ili se u nekim slučajevima širi u okolni prostor. Pošto je nedovoljno hrskavice i zglobne tečnosti, kost se tare o kost, uzrokujući bolove i otežanu pokretljivost. Najveći faktor rizika za ova oboljenja je proces starenja, ali artroza može nastati i usled pojačanog trošenja i opterećenja hrskavice i drugih struktura zglobova, kod gojaznih osoba, sportista, kao i kod radnika koji obavljaju teške fizičke poslove.

Ako je nema dovoljno, ponovo se  tare kost o kost.

Prokrvljenost i cirkulacija će biti bolji i bol će se umanjiti. Dijetetski suplementi koji poseduju tvrdnje da pomažu kod degenerativnih oboljenja zglobova obično sadrže sledeće grupe aktivnih supstanci.