Zgloba

Bolni zglobovi sprecavaju vezbanje

Bolni zglobovi sprecavaju vezbanje

Uzrok bolesti je još uvek nepoznat. Pretpostavlja se da kod genetski predisponirane jedinke pod uticajem faktora spoljne sredine najverovatnije nekih bakterija ili virusa dolazi do pojave bolesti. Kada govorimo o ulozi naslednog faktora treba istaći sklonost oboljevanju osoba sa specifičnim genskim obeležjima kao što je šifra HLA DR 4 određeno mesto na mapi gena.

Naučna otkrića na ovom polju su se umnožavala pa je logično nastala i atraktivna ideja o mogućoj genskoj terapiji ove bolesti. Osim toga, značajna uloga u nastanku bolesti se pripisuje i infekciji bakterijama ili virusima. Kada smo pomenuli važnost hormonalnih faktora, odnosno češće oboljevanje žena, postoji i povecan rizik za ispoljavanje ovog oboljenja u prva tri meseca posle porođaja.

One se nazivaju citokini, a među njima su najznačajniji TNF alfa i interleukin 1.

  • Proces trošenja i habanja dovodi do gubitka tečnosti u zglobu, što uzrokuje da hrskavica postane tvrda, i kao takva otežava pomeranje zgloba.
  • Oni i brojni drugi faktori podstiču zapaljenje, širenje i stvaranje novih krvnih sudova, otok tkiva, lokalno nagomilavanju ćelija, što sve zajedno, kao krajnji ishod ima stvaranje tzv. granulacionog tkiva - panusa i trajno oštećenje zgloba. Sa boljim poznavanjem mehanizama oštećenja tkiva u reumatoidnom artritisu počela su i ispitivanja tzv.

    bioloških lekova, kojima bi se moglo delovati na najvažnije ćelije i procese zapaljenja u terapijske svrhe. Tipično, reumatoidni artritis počinje podmuklo, sa sporim razvojem simptoma i znakova, što može trajati nedeljama pa i mesecima. Najčešće prve tegobe koju osete oboleli su jutarnja ukočenost jednog ili više zglobova, praćeni bolom prilikom pokreta.

    Bolni zglobovi sprecavaju vezbanje

    Broj zahvaćenih zglobova je različit, ali je obično veći od pet. U početku broj zahvaćenih zglobova može biti i manji, ali se kasnije umnožava. Kao po pravilu mali zglobovi šaka i stopala. Nešto ređe laktovi, kolena i skočni zglobovi, a još ređe ramena i kukovi.

    Veoma je bitno da je zahvatanje zglobova simetrično. Jutarnja ukočenost, koja traje duže od 1h, predstavlja možda i najznačajniju odliku bolesti koja reumatoidni artritis razlikuje od drugih zapaljenskih reumatskih bolesti.. Mogu biti prisutni i opšti simptomi zapaljenske bolesti: gubitak apetita, telesno propadanje i povišena telesna temperatura.

    Nakon što ste lekaru objasnili tegobe, objektivnim pregledom će lekar posebnu pažnju obratiti na znake zapaljenja zglobova - artritisa.

    Recept domaće masti protiv bolnih zglobova: Pomaže već poslije prvog nanošenja!

    Od pet klasičnih znakova zapaljenja najčešće se registruju otok zgloba i poremećaj funkcije što je uz prisutan bol sasvim dovoljno za dijagnozu artritisa. Naročito značajan podatak je postojanje simetričnog artritisa — odnosno postojanja artritisa na istim zglobovima npr. obe ruke ili oba kolena.

    Znaci artritisa mogu postojati na sitnim zglobovima šaka, ručja, lakatnim zglobovima, kolenima, člancima Bol pri pasivnim pokretima zgloba, smatramo mogućim znakom zapaljenja u zglobu.

    U uznapredovaloj bolesti mogu se naći deformiteti i ograničenja pokreta zgloba. Iako su zglobovi uvek u fokusu pregleda, treba reći da brojni drugi organski sistemi takođe mogu biti zahvaćeni. Ove manifestacije javljaju se uglavnom kod seropozitivnih bolesnika sa reumatodnim faktorom, češće u muškaraca. Tok reumatoidnog artritisa često nije lako predvideti. Na osnovu praćenja kliničkih, laboratorijskih i radioloških karakteristika bolesti zapaženo je sledeće.

    Danas nažalost još uvek nema nikakve mogućnosti za lečenje ove bolesti. S obzirom da još uvek ne znamo uzrok bolesti ne postoji ni terapija koja bi ovaj uzrok otklonila. Međutim mnogo više napretka je postignuto na polju poznavanja razvoja bolesti pa nije ni čudo što nam iz tih saznanja potiču i najveća dostignuća u terapiji reumatoidnog artritisa danas. Cilj lekara reumatologa u lečenju ovih bolesnika jeste da im omogući što komforniji život, uz maksimalno smanjenje bola, smanjenje stepena deformiteta zglobova, odnosno sprečavanje ili smanjenje stepena invaliditeta obolelih, i naravno smanjenje smrtnosti.

    U osnovi terapija se može podeliti na nefarmakološki deo koji obuhvata program dozirane fizičke aktivnosti, dijetu, redukciju stresa, dobro poznavanje sopstvene bolesti i farmakološku koja je bazirana na upotrebi lekova.

    SMANJENA POKRETLJIVOST UZ UVEĆAN BOL

    Postoje tri različite grupe lekova koji se uobičajeno koriste u terapiji reumatoidnog artritisa, najčešće istovremeno zbog međusobnog potenciranja korisnih efekata. Tu je grupa dobro poznatih nesteroidnih antinflamatornih lekova, zatim glukokortikoidi, kao i posebna grupa lekova koji su u stanju da promene tok same bolesti, pa se nazivaju i bolest modifikujući lekovi. Najstariji lek iz ove grupe je svakako Aspirin, koji je ekonomičan i efikasan, ali i poznat po neželjenim efektima, pre svega na sluzokožu želuca.

    Iz tih razloga razvijene su nove klase ovih lekova, koji ne remete sintezu faktora zaštite sluznice želuca prostaglandina, a i dalje imaju tražene efekte. Doza se individualno određuje, veća je ukoliko je i aktivnost bolesti izraženija, ali treba voditi računa i o neželjenim efektima..

    Priprema za intraartikularna primenu leka Ovi lekovi takođe deluju antizapaljenski, ali u stanju su i da modulišu stepen imunološkog odgovora. Osim sistemskog davanja, mogu se davati i lokalno u vidu injekcije u sam oboleli zglob. Zbog svog brzog dejstva, kao i smanjenja tegoba, mogu se koristiti kao tzv.

    terapija premoštavanja, dok drugi lekovi ne počnu da deluju, ali i kao kontinuirana terapija kod obolelih koji nemaju dobru kontrolu bolesti. I ovi lekovi ubrzo po uzimanju dovode do umanjenja subjektivnih tegoba. Međutim, posebno treba naglasiti brojne neželjene efekte tokom hronične primene i malih doza kao odraz jatrogenog hiperkorticizma uvećanje telesne težine, karakteristično nagomilavanje masnog tkiva u predelu vrata i lica, kao i trupa, ali ne i na ekstremitetima Kušingoidni izgled, smanjenje koštane gustine, povećanje vrednosti krvnog pritiska.

    Stoga se zaista može reći da su glukokortikoidi u reumatoidnom artritisu "dobre sluge ali zli gospodari". Iako se smatra da ovi lekovi ne utiču na tok bolesti, neke skorije studije ukazuju da bi u manjim dozama mogli imati i bolest modulirajuće efekte. Lekovi iz grupe tzv. bolest modifikujućih imaju ogroman značaj jer osim što ublažavaju simptome, mogu i značajno promeniti tok same bolesti, odnosno usporiti progresiju zglobnih promena.

    Pošto je sasvim jasno da zglobne promene nastaju već rano u početku bolesti, danas insistiramo na ranoj i agresivnijoj terapiji lekovima iz ove grupe. Ukoliko nam klinički i radiografski kriterijumi govore u prilog aktivne bolesti, neodložno treba početi terapiju sa ovim lekovima. Neki od lekova iz ove grupe su . Svakako metotreksat. Ubraja se u tzv. lekove prve linije u lečenju reumatoidnog artritisa, obzirom na relativno.

    SLIČNI TEKSTOVI