Bolovi

Merenje obima pokreta u zglobovima

Merenje obima pokreta u zglobovima

Obim pokreta uslovljen je anatomskom gradjom, kostitucijom, godinama starosti, sportskom aktivnošću, profesionalnom aktivnošću, kao i aktivnošću hobija. Na obim pokreta može uticati i doba dana merenja i umor. Primer: hipotonija, hipotrofija i atrofija povećavaju obim pokreta, ali ga kontraktura kože, potkožnog tkiva, intraartikularni unutar zgloba i koštani procesi smanjuju. Manuelni mišićni test MMT predstavlja subjektivnu metodu merenja mišićne snage koju sprovodi fizioterapeut.

Ocene na MMT se evidentiraju u rasponu od 0 do 5. Postoje različiti uzroci koji mogu dovesti do neispravnog obrasca hoda, neki od njih su mehanički i to: — oštećenje skeletnih struktura-frakture, — osteoporoza, — bol, — slabost mišića nogu, — smanjen obim pokreta u zglobovima, a neki neurološki : — poremećaj mišićnog tonusa, -oštećenje posturalnih refleksa, — gubitak osećaja celine tela — hemipareze, kvadriplegija, — odsustvo senzornog feedbacka-a povratnih informacija od podloge sa stopala ili iz proprioceptora dubokih mišića i zglobova.

Analiza hoda zauzima značajno mesto u evaluaciji pacijenata. Pomaže u postavljanju dijagnoze, odabiru adekvatne terapije kao i praćenju rezultata primenjene terapije. Na taj način dobijamo uvid u funkcionalne sposobnosti, ali i na moguće uzroke izazvanog stanja ili bolesti.

Skip to content. Facebook page opens in new window Instagram page opens in new window. Jan 19 Vrši se pregled: 1. Zglobova i kičmenog stuba —  Pregled uvek počinje inspekcijom, a nastavlja se palpacijom i ispitivanjem pokretljivosti odnosno funkcije.

Pregled kože i potkožnog tkiva  — Osim inspekcijom, kožu treba pregledati koristeći palpaciju i druge testove ispitivanje rastegljivosti, turgor, podizanje od podloge. Pregled mišića — Mišići su aktivni deo našeg sistema za kretanje, zauzimaju veliku površinu i izloženi su delovanju mnogih faktora. Mišić može biti zahvaćen u njegovom središnjem delu, može biti zahvaćen na mestu pripoja za kost, njegovo hvatište i polazište  entenzitis, može biti zahvaćeno nekoliko  ili sva mišićna vlakna, mogu postojati trigger tačke u njima… Bol u mišiću može nastati naglo ili postepeno, biti praćen gubitkom snage i umorom, ili ponekad i trofičkim promenama i šepanjem, Obim mišića može biti smanjen ili povećan usled atrofije ili možda povišenog tonusa usled refleksnog spazma.

Merenje obima pokreta zglobova i kičme — Merenje obima pokreta je način precizne procene zglobne funkcije. Ispitivanje mišićne snage — Procena mišićne snage važna je za dijagnozu bolesti ili težinu invaliditeta, ali i za planiranje i praćenje rehabilitacionih postupaka.

Različita kineziološka merenja — Merenje dužine ekstremiteta ruku, nogu — Merenje obima ekstremiteta —  Merenje obima odredjenih mesta na ekstremitetima — Merenje obima zgloba -Specijalizovani fizioterapeutski testovi 7. Zapravo, nijedan od miia koji premoavaju radiokarpalni zglob nema funkciju samo u tom zglobu.

Iako vlakna tetive m. Stoga se sila koju m. Pokreti koji se odvijaju u radiokarpalnom zglobu su rezultat sila primenjenih preko mnogobrojnih pasivnih ligamentoznih struktura i preko miia koji su povezani sa distalnim karpalnim nizom i metakarpalnim kostima. Stoga se pokreti radiokarpalnog i mediokarpalnog zgloba moraju posmatrati zajedno. Ligamenti kompleksa zgloba ake Ogromne individualne razlike koje postoje u strukturi zgloba ake mogu se moda najbolje razumeti posle pregleda ligamenata tog zgloba.

Iako ne postoji opta saglasnost o strukturi i. Uopteno reeno, dorzalni ligamenti zgloba ake su opisani kao tanki, dok su brojniji volarni ligamenti deblji i snaniji. Ligamenti kompleksa zgloba ake su podeljeni na spoljne i unutranje. Spoljni ligamenti su oni koji povezuju karpalne kosti sa radijusom ili ulnom proksimalno, ili sa metakarpalnim kostima distalno; unutranji ligamenti su oni koji meusobno povezuju karpalne kosti, a takoe se nazivaju i interkarpalni ili meuosni ligamenti.

Unutranji ligamenti su jai i manje kruti od spoljanjih. Unutranji ligamenti lee unutar sinovijalne ovojnice i da se, stoga, moraju oslanjati na ishranu preko sinovijalne tenosti a ne preko susednih vaskularizovanih tkiva kao to je sluaj sa spoljanjim ligamentima. Stoga je za spoljanje ligamente vea verovatnoa da popuste, ali oni imaju i vei potencijal izleenja, a time to su prvi na udaru sile pomau da se zatite unutranji ligamenti koji sporije zarastaju Tabela 2.

Circumductio ulnarna devijacija radioulnarna, spaja processus styloideus radii et ulnae flexio, extensio prednje zadnja, sagitalna osovina.

Slika 2. Srednji zglob ruja art. Proksimalni deo etiri metakarpalne kosti prstiju uzglobljen je sa distalnim karpalnim kostima i daje drugi do peti metakarpofalangealni zglob CMP. Druga metakarpalna kost uzglobljena je primarno sa trapezoidnom a sekundarno sa trapeznom i glaviastom kosti.

Trea metakarpalna kost uzglobljena je primarno sa glaviastom kosti, a etvrta metakarpalna kost uzglobljena je sa glaviastom i kukastom. Konano, peta metakarpalna kost uzglobljena je sa kukastom kosti. Svaka metakarpalna kost takoe je uzglobljena u osnovi sa susednom metakarpalnom kosti, uz izuzetak druge metakarpalne kosti, koja je uzglobljena u osnovi sa treom ali ne i sa prvom metakarpalnom kosti.

Svi karpometakarpalni. Duboki transverzalni metakarpalni ligament premouje glave druge, tree i etvrte metakarpalne kosti volarno. Duboki transverzalni metakarpalni ligament objedinjuje metakarpalne glave i efikasno spreava povezane metakarpalne kosti da vre vie od minimalne abdukcije CMP zglobova.

Iako transverzalni metakarpalni ligament znaajno doprinosi stabilnosti CMP zglobova, takoe je i strukturalni deo CMP zglobova prstiju. Ligamentozna struktura je najvie odgovorna za kontrolu ukupnog raspoloivog pokreta. Jedna odlika distalnih karpalnih kostiju koja utie na CMP i funkciju ake ali ne i funkciju zgloba ake je volarna konkavnost, ili proksimalni transverzalni karpalni luk, kojeg ine trapezoidna, trapezna, glaviasta i kukasta kost.

Karpalni luk postoji ak i kad je aka potpuno otvorena i ine ga ne samo zaobljeni oblik karpalnih kostiju nego i ligamenti koji odravaju konkavnost. Ligamenti koji odravaju luk su transverzalni karpalni ligament TCL i transverzalno orijentisani interkarpalni ligamenti. TCL je deo fleksora retinakuluma koji je vezan za grakastu kost i kuku od kukaste kosti medijalno, a za unastu i trapeznu kost lateralno; proksimalniji deo fleksora retinakuluma se nastavlja sa miinim snopovima koji lee preko miia podlaktice.

TCL i interkarpalni ligamenti koji povezuju etiri distalne. Ove strukture takoe ine i karpalni tunel. U karpalnom tunelu nalaze se medijalni nerv i devet tetiva fleksora: spoljanje fleksore prstiju i palca. Oni takoe mogu uestvovati u odravanju karpalnog svoda. Karpometakarpalni zglob palca CMC trapeziometakarpalni zglob predstavlja zglob palca izmeu os.

Zglob takoe dozvoljava rotaciju koja se istovremeno javlja sa nekim drugim pokretima.

Fizioterapeutski pregled – Moj Fizioterapeut

Sjedinjeni pokreti predstavljaju cirkumdukciju. Opozicija predstavlja suprostavljanje. Zglobna povrina prvog CMC zgloba nije samo sedlasta ve je delom i sferinog oblika koji se nalazi u blizini prednjeg radijalnog tuberkuluma trapezne kosti. Sedlasta povrina trapezne kosti je konkavna i u sagitalnoj ravni se vre pokreti abdukcije i adukcije i konveksna u frontalnoj ravni u kojoj se vre pokreti fleksije i ekstenzije.

Merenje obima pokreta u zglobovima

Sferini deo je konveksan u svim pravcima. Baza prve metakarpalne kosti ima recipronu stranu od trapezne kosti. Tabela 2. Opozicija palca je pokret pri kom vrh palca dodiruje jagodice ostalih prstiju. Repozicija palca je Miii. V kosti doruja Jedinstvena za sve spojeve izmeu kostiju lig. Posebne za svaki zglob, tanke, labave Prednje i bone veze, tra.

SLIČNI TEKSTOVI