Bolovi

Gubitak dlake kod pasa na zglobovima

Gubitak dlake kod pasa na zglobovima

Primarna oštećenja kože su makule, papule, pustule, vezikule, urtike, noduli i tumori. Oštećenja koja mogu biti primarna i sekundarna su gubitak dlake, ljuspe, kraste, komedoni i prejaka obojenost kože. Sekundarna oštećenja kože su epidermalne kolarete, ožiljci, ogrebotine, čirevi i zadebljanja kože. Najveći deo problematike u dermatologiji pasa i mačaka predstavljaju oboljenja kože.

Iako se veći broj kožnih oboljenja lako dijagnostikuje, postoji određeni broj bolesti koje se ne ispoljavaju kao primarne ili sekundarne kožne lezije, te ih je zbog toga teško dijagnostikovati, a posle toga i teško lečiti.

Najčešća oboljenja kože kod pasa i mačaka su parazitska oboljenja, gljivična oboljenja, alergije i piodermije. Brojni paraziti napadaju kožu pasa i mačaka, a kakvi će simptomi biti zavisi pre svega od vrste parazita i stepena prisutnosti parazita. Takođe treba naglasiti da su pojedine parazitske bolesti životinja zoonoze odnosno prenose se i na ljude. Česti paraziti koji dovode do kožnih oboljenja pasa i mačaka su buve, demodex, šugarci sarcoptes i otodectes i heilecijela.

Infekcija buvama odosno pulikoza je infekcija koja nastaje ujedom buva koje se hrane krvlju životinja. Buve Slika 1 su mali insekti čiji razvojni ciklus traje od prilike oko tri nedelje ali u zavisnosti od spoljašnje temperature i vlažnosti razvojni ciklus se može produžiti i preko sto dana.

Treba napomenuti da se buve prenose na čoveka. Simptomi prisustva buva su intenzivno češanje i grickanje u predelu repa, stomaka i nogu. Nakon češanja dolazi do gubitka dlake i pojavljuju se pustule, crvenilo i kraste. Ove promene su najviše izražene na bazi repa.

Bolje spriječiti nego liječiti - kako prepoznati osteoartritis kod pasa

Treba napomenuti da proteini koji se nalaze u pljuvačci buve su alergeni i kod nekih jedinki dovode do alergijskog dermatitisa-alergija na pljuvačku buve FAD. Prevelika infestacija buvama kod veoma mladih jedinki može dovesti do gubitka krvi i anemije, a takođe buve su i prelazni domaćini za pseću pantljičaru.

Tretman protiv buva podrazumeva uništavanje buva na životinji i prostoru u kome živi odgovarajućim antiparaziticima. Za borbu protiv buva najvažnija je preventiva tj. Vašljivost — pedikuloza je parazitska bolest izazvana vašima slika 2. Infekcija nastaje direktnim kontaktom, mada je moguća infekcija i preko pribora za negu dlake. Prisustvo vaši dovodi i do pojave jakog svraba i češanja iza ušiju i u okolini prirodnih otvora tela. Kao posledica jakog češanja dolazi do razvoja sekundarnog bakterijskog zapaljenja kože.

Terapija se ogleda u primeni ektoantiparazitika. U preventivne svrhe treba koristiti preparate koji deluju odbojno na vaši. Hejlecijeloza šetajuća perut je parazitska bolest izazvana velikom grinjom koja napada pse, mačke, kuniće i ljude.

Uzročnik liči na sitnu, belu ljuspicu koja se kreće u kožnom detritusu pa zato liči na šetajuću perut. Parazit isključivo živi na površini kože i ne buši kanale u koži kao šugarac. Simptomi ovog oboljenja praćeni su suvim perutanjem na leđima i jakim svrabom. Kasnije se perutanje pojavljuje i na drugim delovima tela i dolazi do opadanja dlake.

Ova bolest se češće javlja kod štenadi, a kod mačaka se javlja kod svih starosnih kategorija. Dijagnoza se postavlja nalazom parazita u kožnom detritusu kožni skarifikat. Terapija se sprovodi tretiranjem životinje i prostora u kome boravi ektoantiparaziticima. Šuga je sezonska parazitska bolest prouzrokovana šugarcem Sarcoptes scabiei Slika 3. Parazit svoj životni ciklus obavlja na domaćinu, a svoje delovanje ispoljava tako što buši hodnike u epidermusu kože domaćina.

Simptomi koji se javljaju kod šuge praćeni su svrabom, opadanjem dlake na donjoj strani stomaka, grudi i nogu. Svrab je jako izražen. Kao posledica jakog svraba javljaju se oštećenja kože koja su posledica samopovređivanja. Šuga se prenosi direktnim kontaktom i preko opreme za održavanje higijene. Dijagnoza šuge postavlja se uzimanjem dubokih kožnih skarifikata sa prisutnih oštećenja kože. Treba napomenuti da se šuga pasa može preneti i na ljude ali kod njih šuga prolazi spontatno za nekoliko dana.

Terapija šuge je moguća primenom antiparazitika, a u suzbijanju svraba u obzir dolazi i upotreba kortikosteroida. Kada su u pitanju mačke, šuga je praćena jakim svrabom, a na ušima, vratu i licu javljaju se primarna ili sekundarna oštećenja kože zbog jakog svraba i na tim mestima dolazi do opadanja dlake.

Pored šuge koja napada kožu, treba napomenutu i pojavu šuge ušiju koja je jako zastupljena kod pasa i mačaka. Uzročnik šuge ušiju je Otodectes cynotis koji parazitira na koži spoljašnjeg ušnog kanala. Parazit provocira žlezde koje luče ušni cerumen i one tada počinju da luče suv i smeđ sadržaj, a takođe javlja se i jak svrab. Demodikoza je parazitsko oboljenje kože koje je praćeno zapaljenskom reakcijom, a uzročnik je parazit Demodex canis.

Ovaj parazit je normalni stanovnik kožne mikroflore, međutim kada se nađe u većem broju nego što je normalno dovodi do pojave bolesti. Uzročnik parazitira u folikulu dlake, a za nastanak bolesti pored velikog broja uzročnika genetski i imunološki poremećaji jedinke mogu biti okidač za nastanak oboljenja. U normalnim uslovima demodex se ne može preneti sa psa na psa.

Gubitak dlake kod pasa na zglobovima

Posljedice su, među ostalim, gubitak mišićne mase, tanka i opuštena koža, apatičnost, povećano dahtanje, ali i gubitak dlake. Radi se o lokaliziranim ozljedama, gdje pseći laktovi i ostali koščati dijelovi, poput bokova, skočnih zglobova itd.

Ovaj stalni pritisak i trenje kože, može dovesti do pucanja koža, krvarenja, ali i gubitka dlake.

Gubitak dlake kod pasa na zglobovima

Dekubitusi su češći kod starijih pasmina, posebno teških i velikih. Znate li nešto više o temi ili želite prijaviti grešku u tekstu? Pročitajte još. U novije vrijeme, osobito u južnijim hrvatskim krajevima, širenje bolesti pobudilo je interes veterinarske struke i javnosti, te ukazalo na ozbiljnost problema. Uzročnik lišmanioze je Leishmania infantum, protozoa iz porodice Tripanosomatidae. Golim okom nevidljiva praživotinja mali jednostanični parazit, bićaš u psu se vrlo brzo umnaža i uzrokuje dugotrajnu teško izlječivu bolest.

Leishmania infantum živi u makrofagima obrambenim stanicama pa je njena prisutnost vrlo štetna za zdravlje psa. Bolest prenose papatači sitni, komarcima slični kukci uobičajeni za područja srednje i južne Dalmacije, Grčke, juga Italije, Španjolske Papatači su krvopije hemofagi veličine mm i najčešće su aktivni noću.

Mužjaci se hrane biljnim sokovima, a ženke sišu krv. Krva pasa im je posebna poslastica pa se često nastanjuju i razmnožavaju upravo u njihovoj blizini. Borave uglavnom u tamnim i vlažnim prostorima podrum, pasja kućica, špilja i vrtača, a kao slabi letači, koji lete na području promjera 1,5 km, drže se svog staništa i psa kao najboljeg domaćina.

Sezona papatača traje od svibnja do kraja listopada. Lišmanije prenose s jedne na drugu životinju, a mogu prenijeti i na čovjeka zoonoza. Psi se teško brane protiv prijenosnika i osobito su osjetljivi na bolest.

Gubitak dlake kod pasa na zglobovima

Papatač prije sisanja krvi izbacuje lišmaniju koja ubrzo napada makrofage u kojima se umnaža, uništava ih i širi se dalje. Brzo napreduje u jetru, slezenu, koštanu srž, kožu i druge organe. Širenje parazita u organizmu i razvoj bolesti ovise o imunološkom odgovoru inficiranog psa.

Pas je prirodni domaćim ovog parazita, a s manjom epidemiološkom ulogom to mogu biti i lisice, vukovi, miševi i štakori. Bolest se može pojaviti i kod mačaka, ako se slučajno inficiraju. Potencijalno opasna može biti i transfuzija krvi pa je dava.

SLIČNI TEKSTOVI