Bolovi

Degenerativne promene u velikim zglobovima

Degenerativne promene u velikim zglobovima

Usled svih opisanih promena, javljaju se simptomi u vidu bola, smanjene pokretljivosti, propadanja okolne muskulature hipotrofije mišića. Simptomi bolesti napreduju s vremenom i mogu se razviti kontrakture smanjenje elastičnosti mišića i izmenjen anatomski reljef. Povremeno može doći do izliva i lokalnog zapaljenja zgloba. Jutarnja ukočenost ne traje dugo i nestaje razgibavanjem.

Fizičko opterećenje i promena vremena uslovljavaju pogoršanje bolova. Bol se smanjuje nakon mirovanja. Dijagnoze se postavlja kliničkim pregledom lekara fizijatra, radiološkom dijagnostikom rentgenskim snimanjem zglobova i laboratorijskim pregledom krvi i urina. Sve ove tegobe: ograničena pokretljivost, hronični bol i smanjene mogućnosti za obavljanje aktivnosti dnevnog života utiču na društveni život pacijenta, njegovo raspoloženje i umanjuju kvalitet života.

Mnogi od obolelih se prepuste bolesti i izbegavaju fizičke aktivnosti, tako da često dolazi do stanja nezainteresovanosti i depresije. Zbog toga je važno sprovesti kompletan individualan program lečenja i motivisati pacijenta da zauzme aktivan stav u procesu lečenja!! Cilj lečenja je: usporiti degenerativne procese, smanjiti bolove i mišićni spazam grč okolnih mišića, poboljšati funkcije zgloba, sprečiti kontrakture skraćenje okolnih mišića i osposobiti pacijenta za svakodnevne životne aktivnosti.

Preventivnim pravilnim ponašanjem u svakodnevnom životu i aktivnostima, u mnogome se može uticati na očuvanje zdravlja, poboljšanje kvaliteta života i smanjenje tegoba. Samo u najtežim slučajevima se sprovodi ortopedsko-hirurško lečenje.

Nakon operacije je takođe neophodna kompleksna primena fizikalne terapije i kineziterapije kompletan rehabilitacioni program, kako bi se pacijentu omogućio brz oporavak i što raniji povratak svakodnevnim životnim aktivnostima. Ultrazvučni pregledi - RSD. Škola ultrazvuka. Intenzivni kursevi ultrazvuka. Intenzivni kursevi ultrazvuka za lekare - PRP Plazma bogata trombocitima terapija. Degenerativna bolest perifernih zglobova — Artroza. U toku upale se oslobađaju izvesni enzimi koji razgrađuju sva okolna tkiva i tako se dodatno razgrađuju i sinovijski omotač, i kost i hrskavica; ujedno, u sinovijskom omotaču se stvaraju materije koje podstiču njegovo bujanje i, umesto da je sinovija fin i tanak sloj, ona zadebljava i proizvodi višak sinovijske tečnosti.

Umesto da se stišava, zapaljenski proces biva sve burniji, a ukupno oštećenje zgloba napreduje pa zglob može da postane toliko bolan da čak više ne može da se normalno koristi. Dovoljno pravilnog kretanja, rekreativno bavljenje sportom, umeren rad bez preteranog mehaničkog opterećenja zglobova, jaki mišići i normalna telesna težina jesu najbolja preventiva za preranu pojavu ili ubrzan razvoj osteoartritisa. Budući da nema specifične ishrane koja može da spreči njen razvoj, uobičajen zdrav jelovnik bogat voćem i povrćem, uz umereno korišćenje posnih mesa, pomoći će da se održava dobro zdravlje i normalna telesna težina.

To će indirektno pomoći u sprečavanju nastanka osteoartritisa. Ukoliko se bolest ipak pojavi, treba je što ranije otkriti i blagovremeno i uporno lečiti. Bolest se otkriva na osnovu podataka o tegobama koje ima bolesnik, zatim pregledom bolesnika i snimanjem zglobova. U ranom otkrivanju osteoartritisa može da pomogne pregled zglobova snimanje ultrazvukom i pregled magnetnom rezonancijom koji je mnogo skuplji od pregleda ultrazvukom.

Snimanje zglobova rentgenom može da potvrdi dijagnozu osteoartritisa, ali ne pomaže u ranom otkrivanju bolesti zato što se promene vidljive rentgenom javljaju kasno, u poodmakloj fazi bolesti. Ne postoje ni rutinski laboratorijski nalazi koji mogu specifično da ukažu na osteoarthritis pa se laboratorijsko ispitivanje koristi samo ako se sumnja na neku drugu bolest zglobova, na artritis na primer.

Lečenje osteoartritisa sastoji se od opštih mera, primene lekova, fizijatrijskog i hirurškog lečenja. Opšte mere u lečenju ove bolesti uključuju upoznavanje obolelog sa prirodom bolesti, kao i promene u svakodnevnom životu koje mogu da pomognu u lečenju. Gojazne žene imaju četiri puta veći rizik, a gojazni muškarci pet puta veći rizik da obole od osteoartritisa kolena u odnosu na osobe sa normalnom telesnom masom, pa je smanjenje prekomerne telesne mase važna mera rasterećenja zglobova i lečenja osteoartritisa.

Redovno fizičko vežbanje i jačanje mišića povećava obim pokreta i stabilizuje zglobove. Pomagala pri hodu štap, štake ili šetalice smanjuju bol pri kretanju i daju obolelom osećaj sigurnosti.

Degenerativne promene u velikim zglobovima

U lečenju osteoartritisa koristi se veliki broj različitih lekova, što ukazuje da ne post.

SLIČNI TEKSTOVI