Grudno-ključni zglob povezuje unutrašnji kraj ključne kosti sa gornjom ivicom drške grudne kosti. On ima dve zglobne površine jednu sedlastu, a drugu u obliku useka među kojima se nalazi fibroznohrskavični diskus. Ovaj diskus potpuno predvaja šupljinu zgloba koji je ojačan snažnim ligamentima sa gornje, donje i zadnje strane.

Ključno-akromialni zglob je polupokretan. Njegove površine, koje se nalaze na spoljašnjem kraju ključne kosti i akromionu lopatice, su ravne i ovalne. Zglob je sa gornje strane ojačan akromioklavikularnim ligamentom. Snažni korakoklavikularni ligament fiksira lopaticu uz spoljašnji kraj ključne kosti i svojim zatezanjem ograničava povećanje ili smanjenje ugla između ove dve kosti prilikom pokreta ramena.

Ukoliko je ovaj ligament prekinut, spoljašnji kraj ključne kosti se podiže. Grudno-ključni zglob se ponaša kao kuglasti zglob i omogućava pokrete ključne kosti oko tri glavne osovine.

Prilikom pokreta u grudno-ključnom zglobu, lopatica se okreće i klizi u određenom pravcu koji joj omogućava da se pri raznim položajima priljubi uz grudni koš.

Grudno-ključni zglob i zglob ramena se u funkcionalnom pogledu dopunjuju i omogućavaju pokrete ruke većih amplituda.

Pri podizanju ruku napred ili u stranu, iznad horizontalne linije, rameni pojas se podiže i rotira u grudno-ključnom zglobu. Najčešće bolesti kostiju, zglobova i vezivnog tkiva mogu se podeliti na tri najšire vrste: osteoporozu, rahitičnost kostiju i reumu sa podvrstama.

Pored ovih oboljenja postoje i mnoga patološka stanja, koja mogu biti privremena ili trajna. Među oboljenjima razlikujemo. Bol u predelu ključne kosti može biti veoma jak i vrlo je čest slučaj da hokejaši, fudbaleri i uopšte vrhunski sportisti, pate od nje.

Sportisti su populacija koja najčešće povređuje ključnu kost. Ključna kost je umnogome povezana sa time kako naš gornji deo tela upravlja težinom, tj. kako podižemo teret ili bilo koji predmet.

Svaka povreda ključne kosti može dovesti do otežanog korišćenja gornjih udova — ruku, ako ne i do potpunog onemogućavanja. Rameni pojas se sastoji od najsloženijeg kompleksa zglobova u ljudskom telu. Sastavljen je od zglobova koji povezuju gornje ekstremitete sa ostatkom skeletnog sistema. Rame i svi njegovi delovi imaju neverovatan raspon pokreta, ali ih to, u isto vreme, čini vrlo nestabilnim i podložnim povredama.

Loše držanje zaista ima direktan uticaj na bol u ključnoj kosti i ramenom pojasu i jedan je od glavnih razloga oštećenja zglobova. Mi nismo stvoreni i oblikovani da bismo čitav dan sedeli ispred računara ili televizora. Loše držanje pomera naše kosti iz njihovog prirodnog položaja, skraćuje mišiće i omogućava brže propadanje hrskavice.

Dugo ostajanje u neprirodnom položaju može izazvati dugoročno, pa čak i trajno oštećenje. Generalno, nema direktne veze između bola u vilici i bola u vratu, ramenu i ključnoj kosti, osim u nekim neobičnim okolnostima. Ali, ako je udes ili neka druga povreda putem teške traume izazvala oštećenje ključne kosti, onda se bol može proširiti i na celu regiju, pa i na vilicu.

Bol u vratu i ključnoj kosti, zajedno sa bolom u ramenima, uglavnom egzistira simultano. Trapezasti mišić spaja ova tri dela, pa oštećenje jednog momentalno utiče na ostala dva. Do bola u ključnoj kosti može doći i nakon luksacije akromioklavikularnog zgloba. Do luksacije dolazi nakon pada na vrh ramena ili zbog jakog udarca.

Sila prilikom pada ili udarca povlači lopaticu na dole, dok ključna kost odlazi na gore. Usled suprotnih pokreta dolazi do istezanja ili pucanja ligamenata koji povezuju ove dve kosti, a potom i do odvajanja zgloba, nakon čega se ključna kost potpuno odvoji od lopatice.

U slučaju ovakve vrste povrede treba odmah otići lekaru koji će nakon fizikalnog pregleda i rendgenskog snimka doneti konačnu dijagnozu. Povreda se mora imobilisati savijanjem ruke u laktu, prislanjanjem uz telo i povezivanjem elastičnim zavojem. Lečenje je neoperativno ako je povreda lakša, preporučuje se mirovanje, hlađenje, a na kraju i rehabilitacijske vežbe radi vraćanja opsega pokreta i jačanja mišića.

Ukoliko je povreda teža, zglob se namešta operativnim putem, a nakon operacije se imobiliše ortozom. Rehabilitacija započinje nakon dve-tri nedelje pasivnim vežbama, a kasnije i vežbama za vraćanje opsega pokreta.

Nakon šest do osam nedelja počinje se sa samostalnim aktivnim vežbama pacijenta. Bol u ključnoj kosti može nastati zbog povrede same kosti, tj. Ovaj bol se oseća prilikom bilo koje vrste pokreta ruke. Čak ako ne pomeramo ruku, možemo osećati konstantan tup bol u ramenu zbog težine ruke i gravitacije. Do frakture ključne kosti ili povrede ligamenta obično dolazi zbog nezgodnog pada na regiju ramena ili kao posledica saobraćajne nesreće.

8 uzroka zbog kojih se javlja bol ispod grudne kosti

Ivice polomljene kosti se mogu lako osetiti ili čak videti u gornjem delu grudi. Ponekad oštre ivice mogu probiti kožu, ali tu je već reč o složenim povredama — otvorenim prelomima. Tretman ove vrste povrede je prilično komplikovan i javlja se tokom transporta povređenog.

Zbog toga je važno da se polomljena ključna kost podrži sa bandažiranjem zavojima u obliku broja 8 ili sa prslukom za polomljenu ključnu kost pre transporta u bolnicu. Kada je u pitanju povreda akromioklavikularnog ligamenta, potrebno je dosta vremena da se ona izleči u potpunosti. Ligamenti su lišeni dotoka krvi, pa njihov oporavak ne može biti potpun. Ukoliko se ne preduzmu odgovarajuće mere lečenja, može doći do doživotnog invaliditeta.

Pacijent nije u mogućnosti da podigne bilo kakav teret. Pacijentu treba dovoljno vremena da bi se oporavio od povrede. Hirurg daje procenu da li je neophodna operacija i koja vrsta operacije bi trebalo da se izvede.

Kao što je rečeno, do preloma ključne kosti dolazi zbog delovanja posredne sile, na primer pada na ispruženu ruku ili pada na rame. Ove povrede se dešavaju pri sportskim aktivnostima ili zbog saobraćajnih nezgoda.

Prelom ključne kosti je najčešći u dečijem dobu. Kod odraslih se javlja ređe, ali je do tri puta češće kod muškaraca nego kod žena. Razlog je veća zastupljenos.