U Srbiji godišnje od karcinoma dojke, prostate, pluća i bolest koštane srži oboli nekoliko hiljada ljudi. U poslednjoj deceniji postignut je veliki pomak u terapiji karcinoma i poboljšanju ishoda bolesti. Ali, i pored savremene hemoterapije, kod velikog broja obolelih u toku bolesti razvija se metastaza na kostima koja izaziva jake bolove, prelome i deformitete kostiju, pa i smrt. Preživljavanje pacijenata koji imaju metastaze na kostima može biti od nekoliko meseci, kada je u pitanju karcinom pluća, do tri godine kod karcinoma dojke.

Najnovija studija, koja je rađena u Kanadi, Velikoj Britaniji i Finskoj, pokazala je da je terapija bisfosfonatima grupa lekova efikasna u prevenciji metastaza, redukciji bola, a procenat preživljavanja je veći.

Jedanaest godina ispitivano je 1. Pacijenti od ovakve terapije, kažu stručnjaci, mogu da očekuju da će rani tretman poboljšati kvalitet života i omogućiti normalno obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Ovi medikamenti u Srbiji još se ne nalaze na pozitivnoj listi lekova koju finansira Republički zavod za zdravstveno osiguranje, ali se očekuje da će ih pacijenti uskoro dobijati besplatno. Cilj je da se bol otkloni i da se spreče tzv. Lekar će vas pitati da opišete gde vas boli, da li se bol negde širi i gde, kao i da svojim rečima opišete bol npr.

Takođe, zamislite da ste toplomer koji meri jačinu bola: ako je nula 0 situacija kada bola nema a deset 10 najjači mogući bol, koliko vas boli u proseku, kada je bol najjači odnosno najslabiji. Važno je i koliko bol dugo traje, kako se bol ponaša u vremenu, da li je jači danju ili noću, šta ga pojačava a šta smanjuje. Potrebno je da lekaru kažete koje lekove ste do sada koristili, kako su vam ti lekovi delovali i kako ste ih podnosili.

Takođe je potrebno da se utvrdi u kojoj meri bol remeti vaš svakodnevni život san, apetit, raspoloženje, druženje. Metod SZO zasniva se na pravilnoj upotrebi lekova koji se primenjuju na najmanje invazioni način na usta na prvom mestu, po satnici, u skladu sa jačinom bola i individualnim karakteristikama bolesnika i bolnog sindroma.

Kada se leči dugotrajan bol lekove bi trebalo uzimati na usta u vidu kapi, kapsula ili tableta. Bol treba staviti pod kontrolu i sprečiti ga da se pojavi, umesto da se suzbija kada se pojavi. Jačina bola određuje jačinu leka protiv bola. Lečenje blagih bolova na toplomeru od 10 započinje se lekovima neopioidima. Za umereno jake bolove koriste se tzv. Lekovima protiv bola mogu da se dodaju i drugi lekovi tzv.

Opioidni analgetici su ključni i nezamenjivi lekovi, bez kojih uspešna terapija umereno jakog i jakog kancerskog bola nije moguća. Plan lečenja pravi se za svakog bolesnika ponaosob uzimajući u obzir fazu maligne bolesti, prisustvo drugih simptoma, godine starosti, funkciju unutrašnjih organa, na prvom mestu bubrega. Efekat lekova se takođe razlikuje od osobe do osobe i ponekad je potrebno promeniti nekoliko analgetika dok se ne nađe lek koji najbolje deluje na bol i najbolje se podnosi.

Lekar će takođe preporučiti i lekove za bolje podnošenje lekova protiv bola. Bolesnicima kojima je propisan opioid lekar će preporučiti i lekove protiv opstipacije zatvor odnosno protiv mučnine. Velika je zabluda da treba trpeti bol. Bol koji dugo traje prestaje da bude samo simptom bolesti, već postaje bolest sama po sebi.

Bol sebi podređuje ceo život bolesnika: pogoršava, ili čak izaziva druge tegobe npr. Sve ovo dodatno povećava jačinu bola i stvara se začar.