Baš preko dodira se omogućava pravo pozitivno terapijsko dejstvo. Uopšte, na ceo organizam deluje tako što relaksira muskulaturu, ubrzava cirkulaciju, smanjuje spazam — napetost mišića.

Ona postoji koliko i ljudska vrsta. Masaža je oblik medicinskog tretmana i deo fizikalne terapije. Kod nje se lečenje vrši mehaničkom energijom.

Postoji više vrsta masaža. Manuelna masaža se najviše koristi kod nas. Ona se deli na terapijsku, sportsku i higijensku-kozmetičku. Primena masaže utiče na kožu, potkožna tkiva, mišiće, zglobove, nerve, krvne sudove. Na koži se izvode sve masaže. Masaža otklanja izumrle ćelije sa kože, sekret lojnih i znojnih žlezda, bakterije, poboljšava se disanje kože i otvaraju se pore, dolazi do bolje ishrane kože, koža postaje elastičnija i nestaju bore.

Masažom se poboljšava elastičnost i aktivnost mišića. Kraća masaža — od 5 minuta —  nekad brže oporavi zamoreni mišić nego masaža od 30 minuta. Neki masažni hvatovi — pokreti  opuštaju i istežu mišiće, neki smanjuju grč, neki smanjuju bol, razbijaju oziljna tkiva, eliminišu štetne otrovne produkte. Zglob je spoj dve ili više kostiju. Ako dođe do neaktivosti mišića ili imobilizacije — kada je zglob u gipsu, smanjuje se cirkulacija i  ishranjenost zgloba.

Može da dođe do degenerativnih promena — okoštavanja, pa se zglobna kapsula — oklop zgloba — smežura, gubi se sinovijalna tečnost koja je bitna za normalno klizanje zglobnih delova i time se remete normalni pokreti u zglobu. Masažom može da se smanji bol, da se poboljša ishrana zgloba, da se smanji otok i da se poveća pokretljivost zgloba. Masaža deluje na površinske sudove kože, kapilare i limfne sudove, tako što se potiskuje krv sa periferije ka srcu.

Smanjuje pritisak u venama i arterijama i ubrzava protok krvi. Srce počne pravilnije da radi, a i smanjuje se visok krvni pritisak. Masažom se otvaraju  novi kapilari,a i propustljivost se kod postojećih kapilara povećava. Masaža dovodi do ubrzanja cirkulacije čak i do 7 puta i pri tome se srce ne napreže. I protok limfe se poboljšava. Bukvalno se limfa u miru kreće kap po kap, a u toku masaže teče u mlazu. Limfa je bitna za smanjenje otoka.

Sindrom piriformisa Sy. Kičma  čoveka  izgrađena  je   iz  33—34   pršljena  i  postavljena je u  srednjoj  liniji  zadnje  strane  vrata  i  trupa.

Postavljena  je  u srednjoj liniji gornje strane vrata i trupa  i čini osnovu  čitavog skeleta. Prostire se od baze lobanje do vrha repa. Uloga  kičme  kod  čoveka se ogleda u  nošenju i prenošenju težine gornjeg dela tela na karlicu i donje udove. Unutar  kičmenog stuba se nalazi kanal u kome je smeštena kičmena moždina sa odgovarajućim  omotačima i korenovima kičmenih nerava. Kičma štiti  kičmenu  moždinu  od    povređivanja.

Istovremeno,  kičma daje čvrstinu i potporu telu. Iz glave,  gde je smešten  mozak, kao deo centralnog nervnog sistema,  nastavlja se  kičmena moždina  koja  prolazi kroz  kičmeni kanal.

Kičmeni kanal sačinjavaju koštani otvori  u  svakom pršljenu. Iz kičme se dalje granaju periferni  nervi  koji oživčavaju celo telo. Kičma  se  sastoji  od   pršljenova,   a  svaki  pršljen  sa  susednim i  gore  i  dole, predstavlja zglob.

S obzirom da su pršljenovi  po sastavu  koštana  masa, da ne bi došlo do trenja, između  svakog  pršljena  je  smešten  po  jedan  disk  koji je od  pulpoznog mekanog tkiva, sa funkcijom amortizacije pokreta i sprečavanja trenja koštanih zglobnih pov-ršina tela pršljena. Kompaktnost, čvrstina i elastičnost kičme se obezbeđuje ostalim  mekim tkivom  koje   i  počinje  i završava sa koštane mase pršljenova.

Kifoza      Kyphosis                                                                                                                                                            Lordoza    Lordosis. Slabiji razvoj prednjeg dela pršljena formira klinasti  pršljen, a njena posledica je kifoza. Kifoza  ili  grba može biti zaobljena  kada  je  grade  više  pršljenova  i nazivamo je kifozom okruglih leđa. Takođe srećemo i oštrougle kifoze nastale deformacijom jednog ili dva tela pršljena.

Normalna vrednost lordoze u lumbalnoj regiji iznosi 15 —30 stepeni. Primarna krivina jedna  ili više, je početni stadijum deformiteta,  a sekundarna ili kompenzatorna krivina razvija se naknad-no  u cilju održavanja uspravnog stava glave, trupa i karlice.

Kičmena  moždina    medulla  spinalis predstavlja  deo  centralnog  nervnog sistema,  zajedno  sa  mozgom. Lokalizovana  je  duž  celog  kičmenog    stuba,  odnosno   celom  dužinom   kičmenog  kanala  od   prvog   vratnog  pršljena,  atlasa,  pa do  baze  trtične kosti pri njenom nastanku. Kako se organizam, tj. Slabinskog pršljena. Od  tog mesta na dole, ka trtičnoj kosti, se pruža u vidu formacije konjskog repa — cauda eqina. Kičmena   moždina   je tanka,   spljoštena   u   njenoj sagitalnoj  ravni,  a  na  bočnim stranama  ima    useke  sulcus laterelis  anterior  et  posterior u  visini  kojih  izbijaju  prednji  i zadnji     korenovi     kičmenih živaca.

Takođe,     kičmena moždina  se  sastoji  iz  sive  i  bele  mase,  gde  siva  masa obavija    centralni    kanal    u obliku    slova H  H,    a    bela  okružuje sivu. Od   kičmene  moždine  polazi  31  par kičmenih  živaca  nervi  spinales koji   inervišu   određene  delove   trupa  i  udova. Kičmeni  živci  su  podeljeni  tako  da   je  prvih  8 vratnih  nn. Kičmeni živac izbija iz bočnih žljebova kičmene moždine pomoću dva korena, od kojih je prednji motoran, a zadnji senzitivan.

Van  kičmenog  kanala  pojedini  nervi  obrazuju  spletove  iz  kojih  izlaze  periferni neravi. Kao  što  je  na   slici  prikazano slika br. Ovo  je  posebno bitno jer svaki mehanični pritisak na neki deo  kičmene  moždine može izazvati motorne ili senzitivne poremećaje na odgovarajućim delovima tela. L.