Bolove

Anatomija zglobovi kostiju coveka

Anatomija zglobovi kostiju coveka

Anatomija zglobovi kostiju coveka

Uz savijanje i ispružanje, u ručnom i zglobu palca moguće su i primicanbje i odmicanje, kao i delimično kruženje. Sve kosti u organizmu čoveka povezane u skladnu celinu preko međusobnih veza čine skelet kostur. Svaka kost ima određenu ulogu zbog čega se jačina, oblik i veličina kostiju razlikuju.

Skelet čoveka podeljen je na kosti glave, kosti trupa i kosti udova. Kosti glave i trupa zajedno obrazuju vertikalnu osu tela. Kosti glave štite mozak i organe čula vida, sluha i ravnoteže, mirisa i ukusa. Za njih se vezuju mišići koji pokreću glavu i kontrolišu izraze lica i pokrete žvakanja.

Učestvuju u izgradnji očne, usne, nosne duplje. Sve kosti glave osim donje vilice su spojene nepokretnim zglobovima, šavovima. Donja vilica je pokretno zglobljena za lobanju žvakanje. Lobanju grade pljosnate kosti i mešovite kosti vezane šavovima tako da izgleda kao da je izgrađena od jedne kosti iako ih ustvari ima 8 dve su parne : slepoočna i temena, a četiri su neparne : čeona, potiljačna, klinasta i sitasta.

Kosti lica su mešovite kosti nepravilnog oblika. Među njima dominiraju dve kosti: gornja vilica parna kost i donja vilica neparna kost. Obe kosti nose udubljenja u koja su usađeni zubi. Kičma je glavni oslonac tela, veoma jaka ali i savitljiva.

Anatomija zglobovi kostiju coveka

Pruža se od osnove lobanje, zadnjom stranom vrata i trupa do karličnih kostiju. Kičma je glavni, osovinski deo skeleta jer se za nju, kao ogranci, vezuju svi ostali delovi - lobanja, udovi, grudni koš. Kičmeni stub je izgrađen od 33 — 34 kičmena pršljena spojenih hrkavicom u obliku diska. Hrskavica ublažava potrese prilikom pokreta. Gledano u celini kičma ima oblik izduženog latiničnog slova S. Njenim središnjim delom prostire se kičmeni kanal u kome je smešten dobro zaštićen deo centralnog nervnog sistema.

Pršljenovi se međusobno razlikuju u zavisnosti od dela tela gde se nalaze i uloge koju imaju. Tako se na kičmi razlikuju. Vratni su najmanji, za leđne se vezuju rebra, a slabinski su najmasivniji. Sve tri vrste pršljenova su pokretne, zahvaljujući čemu je kičma savitljiva. Krsni i trtični pršljenovi su nepokretni i srastaju obrazujući dve nepomične kosti, krsnu i trtičnu.

Grudni koš se sastoji od 12 pari rebara i grudne kosti i ima ulogu da štiti srce i pluća. Rebra su duge kosti, u obliku su luka koji je ispupčen ka spolja. Jednim krajem su vezana za grudne pršljenove, a drugim za grudnu kosti ili im je taj kraj slobodan.

Prvih 7 pari , nazivaju se prava rebra, je preko rebarne hrskavice vezano za grudnu kosti. Sledeća tri para 8, 9. Poslednja dva para Svih Grudna kost ima oblik mača i nalazi se na prednjoj strani grudnog koša.

Osim sa rebrima, povezana je i sa ključnom kosti koja gradi rameni pojas. Nepokretni deo gornjih udova ruku je rameni pojas sastavljen od dve parne kosti: lopatice i ključne kosti. Kosti ramenog pojasa vezuju se za grudni koš. Pokretni deo ruku deli se na kosti nadlakta, podlakta i šake.

Rameni zglob je veza između kosti nadlakta i ramenog pojasa, a lakatni zglob između kostiju nadlakta i podlakta. Karlični pojas nogu se kod odraslih sastoji od jedne parne kosti nazvane karlična kost. Kod dece se svaka karlična kost sastoji od tri kost povezane hrskavicom.

Vremenom hrskavica okošta i obrazuje se jedna kost. Za karlični pojas vezuje se preko zgloba kuka kost natkolena butna kost. Butna kost je sa potkolenim kostima vezana kolenom. Za potkoleno se vezuju kosti stopala. Šake i stopala grade male kosti međusobno povezane u obliku lepeze. Kosti šake omogućavaju snažne i precizne zahvate. Palac se nalazi u opoziciji sa ostalim kostima šake. Šaku čini 27 kostiju: 14 falangi, 5 metakarpalnih i 8 karpalnih kostiju.

Kosti stopala omogućavaju oslonac i ravnotežu telu uspravan hod. Stopalo se sastoji od 26 kostiju falangi, 5 metatarzalnih i i 7 tarzalnih kostiju. Izvor: Bionet Škola. Skelet čoveka Građa pokretnog zgloba zglob kolena. Kičmeni stub. Kategorije : Šabloni Anatomija kičmenjaka Anatomija čoveka Anatomija životinja.

Meni za navigaciju Lične alatke Otvori nalog Prijavi me. Imenski prostori Stranica Razgovor. Bolovi u zglobovima mogu da se olakšaju ili pogoršaju usled konzumiranja određene hrane. Ovih 7 namirnica bi trebalo da izbegavate kako bi se umirili bolovi i njihovi prateći simptomi. Šećer Ukoliko patite od bolova u zglobovima, izbegavajte namirnice sa visokim sadržajem veštačkog šećera poput slatkiša, pahuljica za doručak i sokova jer one stimulišu otpuštanje upalnih transmitera.

Rafinisani ugljeni hidrati Među njih se ubrajaju beli hleb, beli pirinač, beli krompir, krekeri i pahuljice za doručak i oni imaju visok glikemijski indeks i stimulišu nastanak upale. Za 7 dana obnavlja kosti, zglobove i tetive: Jedan sastojak zauvek će vas rešiti bolova! Crveno meso i mesne prerađevine Ove vrste mesnih proizvoda sadrže hemikalije, purinu i nitrat koji pogoršavaju bol i pospešuju upalu, a takođe i razvoj kancera.

A kako da prepoznate kancerogeno meso, pročitajte OVDE - srpski lekar otkriva! Kukuruzno ulje Ono se dodaje u brojne grickalice i peciva, baš kao i ulja bogata zasićenim omega 6 masnim kiselinama iako je potvrđeno da ona izazivaju upalu.

Izbegavajte prelive za salatu, soju i ulje od semena grožđa i zamenite ih omega-3 alternativama poput orašastih plodova, maslinovog ulja, lanenog i bundevinog semena. Alkohol Alkohol može značajno pogoršati bolove u kostima. Pivo sadrži gluten i purinu koji se pretvaraju u mokraćnu kiselinu, te imaju negativan uticaj na bolove u zglobovima. Posle ovoga, organizam sam počinje da uništava bolesti: Zapišite i čuvajte ovaj recept! So Namirnice gotove hrane i namirnice koje se prodaju zapakovane često sadrže mnogo soli i drugih dodataka kako bi se produžio njihov rok trajanja.

SLIČNI TEKSTOVI