Mortonov neurom izaziva zadebljanje tkiva oko živce koji se nalazi između prstiju, uzrokuje umrtvljen osećaj i bol, a može ga nadražiti neudobna obuća, kao i drugi deformiteti stopala poput čukljeva, kandžastih prstiju i slično.

Povrede poput istegnuća ligamenata i mišića, modrice i frakture se obično javljaju izenadno akutno. Iščašenje, istegnuće, modrice i prelomi mogu biti rezultat pritiska na stopalo. Iščašenje stopala ili članka javlja se kada su ligamenti koji drže kosti suviše istegnuti, pa se vlakna cepaju ili pucaju. Labavost ligamenata u zglobovima stopala mogu izazvati hroničan bol i deformitet.

Ponovno naprezanje iste strukture stopala može izazvati povredu, frakturu, upalu tetiva, akutni i hronični osteoartritis. Frakture se obično javljaju u metatarsalnim kostima, dugoj kosti stopala, i tarsalnoj ili zadnjoj kosti stopala.

Mišići i tanak sloj vezivnog tkiva u stopalu mogu biti pod velikim pritiskom, previše korišćeni ili istegnuti. Ahilova tetiva je povreda tetiva koja se vezuje za zadnji deo pete. Plantar fasciitis najčešći uzrok bola u petama je rezultat mikropovrede, istegnuća velikog ligamenta koji se zove plantar fascia. Bol u tetivi i otok od ovog istegnuća izazivaju disfunkciju zadnje tetive i tendopatiju koje mogu pokidati tetive. Povredu kostiju i zglobova u stopalu mogu izazvati udarac ili uvrtanje stopala, pritisak ili pokret sa puno ponavljanja.

Povreda tupim objektom ili silom na primer, kada vas neko očepi rezultira ne samo modricom kontuzijom, nego se oštećuju i mišići i ligamenti stopala. Direktan udarac u stopalo može izazvati modrice, pucanje kože, pa čak i frakturu kostiju. Metatarsalgija nastaje od neprekidne iritacije zglobova koji se nalaze ispod jastučića na tabanima.

Odlaganje lečenja gotovo bilo kog problema sa stopalom vodi do daljih komplikacija, hroničnog i dugoročnog bola, deformiteta i artritisa u stopalu. Bol i osetljivost u stopalu su indikatori koji ukazuju na to da nešto nije u redu. Otok, crvenilo, modrice, utrnuće, osećaj žmaraca i bol mogu biti lokalizovani. Pojava bola, bilo da je iznenadna ili tokom vremena, je važan indikator koji ukazuje na problem.

Sledeća pitanja su takođe važna. Čim bol u stopalu počne da ometa vaše svakodnevne aktivnosti, zakažite pregled kod lekara. Indikatori koji će vam staviti so znanja da vam je medicinska pomoć neophodna su: stopalo izgleda deformisano, osećate promenu, funkcionisanje stopala je poremećeno, imate otok i osećate bol, primećujete promenu boje noktiju ili kože, deo koji vas boli je topliji od ostatka stopala, osetljivo je na dodir, krećete se drugačije.

Kada osetite prve znake neprijatnosti ili blagi bol, sami možete uraditi nekoliko stvari: stavljajte hladne obloge, odmarajte nogu i podignite je na gomilu jastuka dok sedite i ležite. U apoteci možete naći neke lekove i kreme bez recepta, koji će vam pomoći protiv bola i otoka. Odmor će dozvoliti vašim tkivima da zacele, i tako ćete sprečiti dalje povrede. Ako vam je teško da se oslanjate na stopalo, štake vam mogu biti od koristi.

Koristite steznike za članak kako bi se odmorio i rasteretio. Kada nanosite led, nemojte ga držati duže od 20 minuta. Možete ga staviti u kesu ili peškir.

Ukoliko vam hladni oblozi ne pomažu, prestanite da ih stavljate. Kada se utvrdi stepen povrede, počinje se sa rehabilitacijom. Za lečenje problema sa stopalima može se koristiti mnogo toga: medicinski uređaji poput ultrazvuka, različite vrste električne stimulacije.