Bol

Bol u zglobovima reumatske degenerativne promene

Bol u zglobovima reumatske degenerativne promene

Jer, ova autoimuna bolest može da dovede do oštećenja kosti, hrskavice, ligamenta i tetiva. Pored reumatoidnog artritisa, vodeći uzročnici bola jesu i osteoartritis i giht. Osteoartritis se razvija postepeno usled oštećenja hrskavice. Naime, hrskavica ima zadatak da amortizuje pokrete tela, tj.

Bol u zglobovima reumatske degenerativne promene

Ukoliko je oštećena dolazi do mehaničkog opterećenja, te se kosti u pokretima taru jedna o drugu. Osteoartritis pogađa najupotrebljavanije zglobove ruku, kukova, kolena.

Manifestuje se zapaljenjem i bolom u zglobovima, kao i slabošću mišića. Što, takođe, onemogućava pravilne pokrete. Giht nastaje taloženjem mokraćne kiseline u zglobovima. Najčešće se javlja na nožnom palcu. Mada može da zahvati i koleno, gležanj, stopalo, ručni zglob i lakat. Karakteriše ga crvenilo, oticanje i iznenadni i oštar bol u zglobovima. I dok se reumatoidni artritis češće javlja kod žena, giht je, uglavnom, bolest muške populacije i to između Pored prepisane terapije za bol u zglobovima treba kombinovati i antireumatik kreme.

Potpuno prirodna formula na biljnoj bazi uspešno otklanja ne samo bol, već i sve prateće simptome. Njenom redovnom upotrebom dolazi do obnavljanja hrskavice. Što je naročito značajno za osobe koje pate od osteoartritisa.

Kao što i druga telesna tkiva vremenom gube svoju idealnu funkciju, i ćelije hrskavice u čovekovom starijem životnom dobu gube sposobnost da to tkivo obnavljaju kao u mladosti, što doprinosi razvoju osteoartritisa. Zglob se, međutim, oštećuje i ako se ne upotrebljava, uprkos tome što je tada pošteđen stalnog mehaničkog kidanja.

Bol u zglobovima reumatske degenerativne promene

Zbog specifičnog načina na koji se hrani tkivo hrskavice, duže mirovanje, odnosno nepokretnost u periodu od više nedelja, na primer, takođe nepovoljno deluje na zdravlje zgloba. Svako telesno tkivo se obnavlja, čak i ako se ne upotrebljava preterano ili se minimalno upotrebljava.

I hondrocitima je, kao i svim drugim živim ćelijama, neophodno snabdevanje kiseonikom i hranljivim materijama, ali je hrskavica specifično, specijalizovano potporno tkivo koje nema krvne i limfne sudove, i bez nerava je. Za razliku od velike većine drugih tkiva koja se nutrijentima snabdevaju putem krvnih sudova, hrskavica do hrane i kiseonika dolazi na poseban način. Oko hondrocita se nalazi velika količina tečnosti koja, na poseban način, istovremeno služi da prima raspadne proizvode metabolizma i da ćelije hrskavice snabdeva hranljivim materijama i kiseonikom.

Prilikom pritiska kosti o kost, kad se oslonimo na koleno, na primer, hrskavica je pod pritiskom, i tečnost iz nje, kao iz stisnutog sunđera, izlazi u okolinu i meša se sa tečnostima iz okolnih tkiva do kojih krvni sudovi dospevaju. Upravo tu dolazi do specifične razmene materija - razblaživanja štetnih produkata metabolizma koji izlaze u okolinu, a upijanja određene količine kiseonika i hranljivih materija.

U trenutku kad pritisak kosti o kost popusti kad, na primer, pri podizanju noge potkolenica visi na natkolenici, stvara se negativan pritisak i hrskavica usisava tečnost. Bez pokreta, bez određenog fiziološkog stepena upotrebe zglobova, bez stalne promene pritiska, stalnog istiskivanja i usisavanja vode, nema ni pravilne razmene materija koja ćelijama hrskavice obezbeđuje ishranu i normalno funkcionisanje. Zanimljivo je, dodaje prof.

Damjanov, da ćelije hrskavice, hondrociti, koje su jedini njen živi deo, čine svega 3 odsto tkiva hrskavice, a imaju zadatak da stvaraju i obnavljaju preostalih 97 odsto tog tkiva. Takođe, to su ćelije s najdužim životnim ciklusom u organizmu, slično nervnim i mišićnim ćelijama. Promene koje dovode do osteoartritisa počinju da se javljaju sa poremećajem ravnoteže u oštećivanju i obnavljaju hrskavice. Ukoliko se kolagena vlakna, nakon kidanja, više ne obnavljaju u dovoljnoj meri, ona ostaju da štrče, i ranije glatka površina hrskavice počinje da liči na kratko podšišanu kosu.

Razmekšana hrskavica više nije sposobna da amortizuje udarce i ponaša se kao iskidani sunđer - niti se posle udarca vraća u prvobitni položaj, niti pravilno razmenjuje tečnost sa okolinom.

Bol u zglobovima reumatske degenerativne promene

Sa daljom mehaničkom upotrebom zgloba počinju da se otkidaju celi komadi hrskavice, kost postepeno ogoljava i zglobne kosti se međusobno direktno taru. Svakodnevno grubo trenje podstiče kosti da zadebljavaju i da stvaraju višak koštane mase, takozvane osteofite.

Bolovi u zglobovima prstiju - Arthrocure

Kost počinje da jača i buja da bi mogla da trpi pojačano opterećenje, ali ta zaštita se pretvara u svoju suprotnost i kasnije dodatno oštećuje zglob. Zbog pojave osteofita, zglob više nije idealno gladak i višak kosti počinje da kida okolna meka tkiva.

Budući da se višak kosti javlja po celom rubu zgloba, zglob se ograničeno pokreće jer mu nabujala kost smeta, te počinje da zapinje pri pokretu. Višak kosti mehanički kida takozvani sinovijski omotač zgloba pa, usled tog oštećenja, dolazi do upale sinovije. U toku upale se oslobađaju izvesni enzimi koji razgrađuju sva okolna tkiva i tako se dodatno razgrađuju i sinovijski omotač, i kost i hrskavica; ujedno, u sinovijskom omotaču se stvaraju materije koje podstiču njegovo bujanje i, umesto da je sinovija fin i tanak sloj, ona zadebljava i proizvodi višak sinovijske tečnosti.

Umesto da se stišava, zapaljenski proces biv.

SLIČNI TEKSTOVI