Bol

Bol u kukovima kod muskaraca posle cetrdesete

Bol u kukovima kod muskaraca posle cetrdesete

Artroze obično zahvataju jedan zglob a najčešće se pojavljuju na međupršljenskim zglobovima, kolenima, kuku, prstima šake. Hrskavica se najviše oštećuje u centralnom delu zglobne površine, postaje izbrazdana, neravna sa udubljenjima i drugim oštećenjima.

Takođe se javljaju i promene na koštanim delovima zglobnih površina, obično postaju tvrđe.

Bol u kukovima kod muskaraca posle cetrdesete

Kod zdravog kuka, zglobne površine su glatke i na zglobnim površinama kostiju se nalazi hrskavica koja omogućava ublažavanje sila koje deluju na zglob i omogućava glatko i lako kretanje zglobnih površina. Kada dođe do povrede, ili oštećenja usled trošenja hrskavice ili neke traume, oštećuje se hrskavica i smanjuje sposobnost za ublažavanje stresa koji trpi zglob. Kako se stanje pogoršava a hrskavica tanji i troši, zglobne površine prestaju da budu glatke i dolazi do otežanog izvođenja pokreta.

Takođe je moguća pojava promena na kostima u vidu osteofita. Ovo stanje naziva se artritis kuka. Artroze se obično javljaju posle četrdesete godine života, vremenom se njihova učestalost povećava, a češće se javljaju kod žena. Simptomi se vremenom pojačavaju. U početnom stadijumu gotovo da i nema simptoma.

Kako se stanje pogoršava, pšojavljuju se bolovi u kuku i u preponskom delu, zatim krutost zgloba, teže izvođenje pokreta, posebno ujutro ili nakon dužeg perioda odmora. Bol usled artroze kuka se obično pojavljuje u preponskom delu, sa prednje strane kuka ili u sedalnom delu. Ponekad se bol može prenositi duž butine do kolena. Simptomi se obično pojačavaju kako nastupa hladnije vreme. Postoji više faktora kojij mogu uticati na pojavu artroze i njen razvoj.

Pošto je artroza progresivno stanje, odnosno do pogoršanja dolazi kako vreme prolazi, često nije moguće u potpunosti otkloniti sve simptome. Kod lakših slučajeva, većina pacijenata uz odgovarajući tretman može nastaviti nesmetano sa svojim svakodnevnim aktivnostima. Kod težih slučajeva gde fizikalna terapija nije dala željene rezultate, može se preporučiti hirurški zahvat.

Bol u Ledjima | Bolovi u Ledjima | Uzroci i lecenje | Orto-MD

Fizikalan terapija je od ključnog značaja kako bi se simptomi i dalje napredovanje stanja odložilo i zaustavilo i poboljšalo funkcionisanje zgloba kuka.

Uporedo sa prekomernim opterećenjima kičme koje uslovljava razvoj civilizacije, bol u leđima — lumbago — postaje sve veći problem s kojim se svakodnevno susreću svi lekari, a najviše specijalisti ortopedije, neurologije, reumatologije, fizijatrije.

Po nekim statistikama bol u krstima pogađa osmoro od desetoro ljudi. U Srbiji je taj procenat po podacima iz Bol u leđima se može javiti kod mladih ili starih ljudi svih zanimanja.

Bol u kukovima kod muskaraca posle cetrdesete

Štaviše, često nastaju i trajni poremećaji deformacije kičme. Pritisak se zato sve više prebacuje na pršljenove i diskuse, pa može postati toliko veliki da fibrozni prsten diskusa pukne i dođe do pojave hernijacije. Međutim i osobe koje ne sede, a pri radu koriste ponovljena istovetna kretanja, upotrebljavaju iste mišiće ili su stalno u istom prinudnom položaju nisu pošteđene ovih tegoba.

Istovremeno je zbog pogrešnog načina ishrane, uprkos dijetama, vežbama, sve više ljudi sa viškom telesne težine, koja preopterećuje kičmu, a prevashodno njen slabinski krsni deo.

Kičmeni mišići omogućavaju široke pokrete, poput savijanja, opružanja, uvijanja oko osovine, podizanja tereta i uopšte svih aktivnih pokreta.

Čovek čak i ne hoda koristeći samo noge, već on hoda angažujući mišiće svojih leđa. Upravo nezdravi način života savremenog čoveka i produžetak životnog veka doprineli su povećanom broju bolesnika sa bolom u krstima. A bol u leđima se može javiti kod osoba pri kretanju, sedenju, ležanju, pa i pri svakom pokretu. Zato je u razgovoru sa pacijentom, kod uzimanja anamneze veoma bitan način na koji pacijent opisuje nastanak tegoba, zatim, da li su tegobe jače u mirovanju ili pri kretanju, da li je prisutna noćna bol, da li se bolovi iz donjeg dela leđa šire kao i distribucija bola.

Jer pored degenerativnih promena kičme a nakon te godine života gotovo svaki čovek ima promene na intervertebralnim diskusima ali ta oštećenja ne moraju biti praćena bolom, ograničenim pokretima ili smanjenjem radne sposobnosti, drugi mogući uzroci mogu biti i sindrom prenaprezanja, povredna oštećenja, zapaljenski procesi, razvojne anomalije, a nekada se bol u lumbalnom delu kičme može javiti kao refleks patologije oboljenja u drugim organima.

Uzrok bola u leđima, prevashodno bola u krstima može biti loše držanje, a dva su osnovna stanja posebno izražena kod mladih ljudi — loša držanja i deformiteti kičme kod kojih su već promenjeni oblici pršljenova. Loša držanja ne moraju biti konačna nepravilnost, dok na kičmi nema promena i dok se još mogu otkloniti aktivnom mišićnom snagom, odnosno korektivnim vežbama.

Loša držanja obično prate umor i blaže izražena bolnost u leđima, mišićima i krstima, a znak su popuštanja leđnih mišića, pa govorimo o slabosti insuficijenciji kičme.

Upravo zato već kod dece treba razvijati način pravilnog držanja, ispravan način stajanja, sedenja, ležanja na čvrstom ravnom ležaju. Do bola u lumbalnom delu kičme mogu dovesti poremećaji u zadnjem posteriornom i zadnjem spoljašnjem posteriorno lateralnom delu diskusa u vidu otoka, ali bez aktuelne kompresije pritiska na okolno tkivo.

SLIČNI TEKSTOVI